Rogljevo - čuvar tradicionalnog vinarstva

Selo Rogljevo kod Negotina nekada je imalo fascinantnu vinogradarsku proizvodnju. Još se prepričava period od 1860. godine, kada su grožđe i vino odlazili u sve krajeve Srbije, Slovenije, pa čak i put Francuske.

"Porodica je od hektar i po do dva, mogla lepo da živi. Pedesetih i šezdsetih godina prošlog veka moglo je da se obnavlja domaćinstvo italijanskom sitnom mehanizacijom - frezama, malim traktorima", priča Živojin Petković.

Sa 8.000 ha na 2.000 ha

Timočki kaj je nekada imao 8.000 hektara pod vinovom lozom, a samo Rogljevo 300 hektara i 500 stanovnika. Danas se za opstanak bori oko 2.000 hektara, konkretno u Rogljevu oko 40 hektara i radno sposobnih 20 ljudi. "Nema ljudi i nema vinograda", potvrđuje Petković. On sa ćerkom i zetom na oko 10 hektara neguje 20 vinograda.

"Dominantna sorta nam je bila prokupac. Ali od pedesetih godina je to crni game, francuska sorta. Dominiraju i rajnski i italijanski rizling. Tu je i sovinjon, kaberne sovinjon, šardone, merlo. Sve sorte su se pokazale kao dobre. Ipak, poslednjih godina smo se opametili, pa smo se vratili na ono staro, što nas je proslavilo", objašnjava Petković.

Kako funkcioniše prerada na tradicionalan način i koja je to srpska ružica, saznajte u prilogu:

Foto: Print Screen / YouTube