Dok svi brinu zbog globalnog zagrevanja, vinogradari u Srbiji nemaju tih problema. Broj sunčanih dana izjednačen je sa nekim podnebljima u svetu koja su najpoznatija po proizvodnji grožđa i vina.
Srbija postaje Bodro i izuzetno područje za gajenje vinove loze zbog globalnog zagrevanja, tvrdi Tihomir Timotijević, vinogradar i vinar iz Vrbice kod Aranđelovca. Broj sunčanih dana u našoj zemlji se povećava, što pogoduje grožđu i donosi visoki procenat šećera.
Ove godine, pojedini vinogradari u Šumadiji zabeležili su i preko 28 procenata šećera u grozdovima.
"Kada uzmete meteorološke podatke u Beogradu, Kragujevcu ili Nišu imate maltene isti broj sunčanih dana, kao u Atini ili na Pelješcu. Beograd je godinama unazad jedan od najtoplijih gradova u Evropi, pa samim tim i veći deo zemlje. Znači, globalno zagrevanje pogoduje Srbiji i postajemo Bordo. A u toj regiji nastaju najpoznatija i najkvalitetnija vina", kaže Tihomir Timotijević.
Sigurno je da je ova godina bila dobra, što se tiče procenta šećera u grožđu. Međutim, dodaje Timotijević, kao izuzetne po tom pitanju beleže se i 2008. zatim 2012. i 2013. godina.
Tihomir Timotijević kaže da je Srbija izuzetno područje za gajenje vinove loze
Enolog Mija Radovanović iz Krnjeva, još jedan vinogradar iz Šumadije, kaže da je procenat šećera jedan od važnih parametara. U zavisnosti od ekspozicije, kod njega se ove godine procenat šećera kretao od 25 do 28,8.
Sve evropske sorte ovde su prilagodljive, navodi Radovanović i dodaje:
"Zemljište je pogodno, jer gajnjača dobro vezuje vodu i zato u vreme velikih suša zelena masa preovladava i ne možete da vidite izgorelo lišće. To govori da, ako pretrpite ovakvu godinu i leto koje je bilo sušno sa izuzetno visokim temperaturama, na dobrom ste mestu posadili vinograd".
Globalno zagrevanje moglo bi da donese još jednu pogodnost. Tihomir Timotijević navodi da su njegovi vinogradi na 350 metara nadmorske visine, koja je inače idealna i za vinograde i ljude. Međutim, i u tom domenu se mogu očekivati pomeranja.
"Zbog globalnog zagrevanja granica od 350 nadmorske visine se probija. Postoje vinogradi i iznad 400 metara, što govori da ćemo imati najverovatnije nove zasade i na tim visinama", navodi Timotijević.
Bobice su veoma čvrste, a zrele ove godine.
I Biljana Milosavljević, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSS Kragujevac, kaže da je poznato da grožđe voli i zahteva sunce. To rezultira dobrim kvalitetom grozdova i na kraju vina. Ove godine sunce je vinogradima donelo još jednu pogodnost.
"Zbog sunčanog i suvog vremena sadržaj šećera je veći, ali nije bilo velikog razvoja gljivičnih oboljenja i ostalih bolesti vinove loze. Samim tim primena preparata za zaštitu je bila svedena na minimum", kaže Milosavljević.
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
Prolećni mrazevi uništavaju vinovu lozu - ovako ćete je sačuvati i zaštititi
Vinovu lozu sada treba zaštititi od pepelnice
Arhivska vina najstarije slovenačke vinarije dostižu cenu i do 54.000 evra
Čak 70 odsto vinskih regija moglo bi da nestane zbog klimatskih promena?
