Radi se po pravilu posle opadanja lišća, sa umereno vlažnom zemljom, nikako suvom ili prevlažnom, jer bi kvalitet zaštite od zimskih mrazeva bio slab. Takođe, može se raditi i pre opadanja lišća, pod jednim uslovom.
Jesenja zimska obrada sa zagrtanjem vinograda obavlja se u svim krajevima gde postoji opasnost od ekstremnih niskih zimskih temperatura. Mnogi vinogradarski rejoni nalaze se u klimatskim oblastima u kojima se tokom zime češće javljaju temperature niže od -15oC. Da bi se stabla čokota i pojedini delovi jednogodišnje loze zaštitili od izmrzavanja, radi se zagrtanje koje je istovremeno i duboka međuredna obrada zemljišta.
Kod čokota sa niskim stablom zagrtanje se obavlja tako, da se prvih nekoliko okaca na lastarima zatrpa zemljom, naoravanjem plugom ili motikama.
Kod visokih oblika čokota, zagrću se lastari sa rezervnog kondira, koji se spuste po zemlji, pritisnu rakljama, ili se na njih baci par lopate zemlje, pa onda naoravanjem pliugom (pravljenje bankova), ili nagrtanjem motikama, zatrpaju zemljom. Pri izvođenju zagrtanja nastoji se da osnova humke ili banka bude što šira, kako se pod uticajem vetra i kiše ne bi rasturili i loza ostala nezaštićena. Korišćenjem višebraznih traktorskih plugova može se prema čokotima nabaciti sloj zemlje od 30 do 50 cm, što je sasvim dovoljno da zaštiti od izmrzavanja lastare vinove loze.
Na taj način, kod visokih uzgojnih oblika čokota, lastari se veoma uspešno štite od izmrzavanja, pa u slučaju stradanja nezaštićenih delova čokota (stablo, krakovi, rodni čvorovi, lukovi i kondiri), pomoću zagrnutih i zaštićenih delova biljke radi obnavljanje čokota. Jesenja obrada sa zagrtanjem niskih čokota (sa nekoliko okaca na lastarima) i zagrtanjem visokih čokota (lastara sa rezervnog kondira), radi se po pravilu posle opadanja lišća, sa umereno vlažnom zemljom, nikako suvom ili prevlažnom, jer bi kvalitet zaštite od zimskih mrazeva bio slab.
Zagrtanje loze pre opadanja lišća radi se samo u slučajevima kada je loza isuviše produžila vegetacioni period i postoji opasnost da se sa ovim poslom zakasni. Važno je da se ne zakasni, jer ukoliko nastupe jači mrazevi, izvođenje je onemogućeno zbog zamrzavanja zemljišta, a biljka može već od prvih mrazeva biti oštećena.
Ova mera kod mladih vinograda obavezno je u svim vinogradarskim rejonima naše zemlje, bez obzira da li se za te rejone predviđa zimska obrada sa ili bez zagrtanja. Mladi čokoti duže ostaju u vegetaciji, spojna mesta su im nedovoljno odrvenela i zato su mladi zasadi osetljiviji prema niskim zimskim temperaturama.
Generalno, posle zagrtanja jednogodišnjih lastara vinove loze, ukoliko je potrebno, radi se ručno korektivno - motikom.
Tagovi
Autor
