Aronija ima i dobru cenu na tržištu. Sada je prodajem po ceni 1,20-1,50 evra za kilogram, što je veoma dobro, kaže Nikola Došen uzgajivač tog bobičastog voća iz Rume.
Zasad aronije Nikole Došena, iz Rume jedan je od retkih organskih zasada ove biljne vrste u Sremu koji već daje rod. Nije bilo lako podići taj zasad jer ulaganja nisu mala. Aronija ne traži primenu zaštitnih hemijskih sredstva, pa se može reći da je to organska proizvodnja. Oko parcele se nalazi zaštitini pojas od trave, predusev je bio kukuruz, tako da u periodu konverzije Nikola nije imao većih problema.
"Dugo sam razmišljao da li da se bavim proizvodnjom aronije. Hrabro sam krenuo u tu proizvodnju iako o aroniji nisam znao gotovo ništa. Poljoprivredni stručnjaci iz rumske stručne službe su mi pomagali kada je trebalo i evo sada na više od 10.000 sadnica berba je završena. Zadovoljan sam prinosom iako aronija još nije u punom rodu. To će biti tek za dve godine. Tada će po jednom stablu biti oko 10 kg roda", kaže Došen.
Nikola nije jedini proizvođač aronije u Sremu. Ima ih još nekoliko i svako od njih muči svoju muku. Većina njih ima problem sa plasmanom, dok je kod Nikole muka potpuno drugačija.
"Ja imam obezbeđeno tržište što mi je veoma važno. Nemam taj problem sa kojim se suočavaju ostali proizvođači aronije u Sremu. Ovo bobičasto voće ima i dobru cenu. Sada je prodajem po ceni od 1,20-1,50 €/kg, što je veoma dobro. Međutim pošto mi se zasad nalazi blizu prometnog puta, krađe su veoma česte. To je problem koji ne znam kako ću rešiti. Uglavnom značajan deo roda odnesu lopovi, što svakako smanjuje moju zaradu", požalio se Došen.
Ovaj proizvođač kaže da zasad neće proširivati, ali u planu ima izgradnju hladnjače. On tvrdi da bez hladnjače neće moći da ostvari dobru zaradu jer će kada aronija bude u punom rodu morati da plaća skladištenje, što će povećati i troškove proizvodnje. "Osim gradnje hladnjače, koju planiram, smatram i da bi svi proizvođači aronije, ovde u Sremu, trebali da se udruže. Onda će nam biti lakše da konkurišemo na tržištu. Imaćemo veću količinu, pa pretpostavljam da ćemo moći da postignemo i bolje uslove za nas", tvrdi Nikola.
Da organska proizvodnja treba da bude što prisutnija i u području Srema potvrdili su i iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Miloš Šešlija iz tog sekretarijata kaže da se finansijska pomoć daje organskim proizvođačima za period konverzije, odnosno period prelaska iz konvencionalne u organsku proizvodnju. "To je ono što za sada Pokrajina daje sredstva svima onima koji se odlučuju za bavljenje organskom proizvodnjom. Smatramo da je proizvođačima u tom periodu i najteže. Kasnije kada proizvodnja zaživi i kada obezbede tržište, sve je mnogo lakše", tvrdi Šešlija.
Berba aronije je završena. Sada je na redu sređivanje zasada za sledeću proizvodnu godinu. Inače, u zasadu aronije Nikole Došena postavljen je i sistem za zalivanje kap po kap bez kojeg proivodnja ne može biti ostvarena. Nikola je proteklih godina ispoštovao sve agrotehničke mere koje nalaže struka i postigao dobar rezultat. Na kraju on kaže da nije baš sve tako kao što se o aroniji govori. Treba mnogo truda i rada da bi se postigao rezultat. Potrebna je i radna snaga, do koje je veoma teško doći. Ipak, on se ne kaje što se upustio u ovu vrstu proizvodnje i planira da pored aronije zasadi lešnik ili neku drugu biljnu vrstu, jer kako kaže sve je isplativije od suvog ratarenja.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
Kako đubriti voćke tokom proleća?
Ključni dani za voće: Hoće li plodovi izdržati, kako će se hladnoća odraziti na rod?
Malinjaci kod Ljubovije pod snegom, proizvođači očajni: Šteta će biti ogromna
Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka
Jelena Sajić
pre 3 nedelje
Baš sam i ja danas u jednoj cvećari naletela na ovakav ananas, baš sam se iznenadila. I evo sad objašnjenja :)
