Berba dunja zavisi od namene

Berba dunja je u toku, a kada ćete ih brati zavisi od namene - da li će biti stono voće, ili korišćeno u preradi. Tako se razlikuju dva stepena zrelosti: fiziološka ili (botanička zrelost) i potpuna ili (konzumna zrelost).

Fiziološka zrelost dunje

Kako ćete znati da je dunja botanički zrela? Dostigla je maksimalnu krupnoću, ima žutu boju i lako se otkida sa grane.

Pazite da je ne berete pre ovog stepena, jer je kvalitet slabiji, a plodovi ne mogu dugo da se čuvaju. Signal koji će vam pokazati da je dunja fiziološki zrela su i malje, koje se teško skidaju.

Zrelost za jelo se dostiže nakon berbe, za mesec, dva dana.

Najčešće sorte, krupnih plodova, koje se gaje kod nas: leskovačka, morava, trijumf, asenica, hemus, šampion.

Potpuna zrelost dunje

Plodovi dunje su potpuno, odnosno tehnološki zreli onda kada dobiju najbolji ukus i miris, kao i svojstvenu boju pokožice, koja je karakterističnu za određenu sortu. To znači, kod, na primer, leskovačke dunje, da je pokožica ploda limunasto žuta, meso je sitnozrno, kiselo-slatkog ukusa, fine arome.

Čuvanje plodova dunje

Obrane plodove je moguće čuvati oko tri meseca na temperaturi od nula do dva stepena Celzijusova, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 odsto. Potrebno ih je tretirati fungicidima, pre nego što se unesu u skladište.

Plodovi se mogu čuvati i u dobro provetrenim podrumima ili sličnim prostorijama do početka januara, pa čak i do marta, u zavisnosti od sorte.

Bolesti tokom skladištenja dunje

U ovom periodu mogu da se unutrašnje tamnjenje, gorke pege, plutaste pege ili meka trulež. Zato je najvažnije da se dunje beru na vreme i da se skladište pod navedenim uslovima i ne predugo, kao i da pre berbe obezbeđena pravilna ishrana, navodnjavanje i prskanje sa sa CaCl2 i Ca(NO3)2 u više navrata.

Foto: Logga Wiggler / Pixabay