"U ovom našem nesrećnom svetu nigde ne cvetaju ruže, al kod nas je malo gore, zato u poslu koji radite morate biti Novak Đoković", poručuje ugledni voćar u Surduku, Živko Guljan.
Pošto zime gotovo da nismo ni imali, vegetacija je počela neuobičajeno rano. Na žalost voćara, samo jedan mraz od -4°C u drugoj polovini marta doveo je do velikih šteta na mnogim lokalitetima na ranom voću, pre svega na kajsiji i breskvi. Ono što kod nas nije čest slučaj da je oštećena i jabuka.
Između ostalih to se desilo i Živku Guljanu voćaru u Surduku, čije se jabuke i kruške rasprostiru na 30 jutara. To sremsko mesto se nalazi na desnoj obali Dunava na nadmorskoj visini preko 100 m, što u ovom slučaju nije pomoglo jabukama. Uz razgovor o izmrzavanju sa Guljanom smo razgovarali o tome zašto je sa srednje bujnih prešao na kržljave podloge, a verujem da će vam biti zanimljivo šta ima da kaže o kupcima jabuka iz Rusije kao i njegovo viđenje zadružnog povezivanja voćara.
Jabučnjak je orezan, oprskan, i tada je nastupio mraz. Kolika su oštećenja?
Čudno je to. Mraz nije bio jakog inteziteta, ali je kod jabuke 50% pupoljaka izmrzlo. To mi se nikad nije desilo iako sam voćar sa zavidnim iskustvom. Eto, to je priroda tako "namestila".
Koje su sorte izmrzle?
Sve su izmrzle. Najviše jonagored, pa i zlatni delišes je "dobio" kao i pink lejdi. Dobro je da je na drugim parcelama manji procenat izmrzavanja.
Pre nekoliko godina kada sam Vas posetio dominirali su zasadi na MM 106, a nove zasade ste podigli na slabobujnoj podlozi M9. Zašto ste promenili orijentaciju?
Činjenica je da je proizvodnja sa "devetkom" u početku komplikovanija. Moraju da "idu" stubovi, žica, sistem za navodnjavanje "kap po kap". Pošto je gusta sadnja mnogo je lakše rezanje, plodovi budu bolji, bolje se čuvaju, i na kraju proizvodnja je isplativija.
Koje sorte tržište najviše traži u ovom trenutku?
Tržište je nepredvidivo. Prošle godine se za rusko tržište najbolje prodavao greni smit. Ove zime se na tamošnjem tržištu najviše tražio ajdared. Prodavao se solidno i zlatni delišes. Ove godine ne mogu ni da naslutim šta će se tražiti.
Koje ste cene postizali?
Cena zavisi od kvaliteta jabuke. U početku je bila mala cena od 32-33 dinara do 40, a greni je plasiran po 50 dinara. Kasnije je cena "nadošla" pa smo prodavali od 50-61 din. Oni koji su imali izuzetno dobru jabuku imali su i bolju cenu. Takvih nema puno u Srbiji. Mislim onih koji imaju besprekornu jabuku. Dominantna cena je bila od 40 do 60 din.
A cena jonagoreda?
Jonagored je lepa jabuka. Postigne i bolju cenu. Na žalost, prošle godine je bilo toplo vreme. Kada su previsoke temperature mi ne možemo da dobijemo dobru boju. Samim tim ne možemo da postignemo ni dobru cenu.
Kakva su vaša iskustva sa ruskim kontrolorima koji pregledaju jabuku?
Ljudi su u pravu. Kupac želi da dobije robu za onu cenu koju plati. Mi koji prodajemo bi da prodamo i ono što ne vredi. Dobro je da se svest proizvođača menja. I da težimo da proizvedemo kvalitet. Ono što ne vredi mora ići u preradu i u rakiju.
Kakva su iskustva sa zadrugom?
ZZ "Slankamenka" postoji 10 godina. Trebalo bi da istupamo jedinstveno. Ali neko ima lepu jabuku, drugi gradobitnu, neko obojenu, drugi neobojenu, sve ide od slučaja do slučaja. Nikako ne možemo da postignemo da nam svima bude dobro.
Šta bi poručili novom ministru poljoprivrede?
U ovom našem nesrećnom svetu nigde ne cvetaju ruže, al kod nas je malo gore. Mi još uvek kaskamo za naprednim svetom. Kaskamo puno, a tako će biti i u budućnosti. Ne bih savetovao ministra već bih poručio poljoprivrednicima da "moraju biti Novak Đoković" da bi prošli i bili uspešni.
Svet je postao toliko probirljiv da moraš tu da se uklopiš. Ako se ne uklopiš - propao si. Mi imamo šampione u poljoprivredi. Znam proizvođače pšenice, ovde u Sremu koji imaju 11 tona pšenice po hektaru. To nema ni Holandija. Problem je što nemamo dovoljno mladih ljudi na selu koji bi "vukli" napred.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
Đorđe Simović
pre 8 godina
Ma kakve uvrede. Sve je ok. Zato i postoje komentari da bi diskutovali. Svima je jasno da ovde postoje "balkanska pravila" i da je najlakše kibicovati i deliti savete. Dakle, Delta ima licencu dve godine a voćari u Srbiji pink lady sade već deceniju. Dalje, da li mislite da je Guljan svih 30 jutara sam iskalemio? Ja mislim da ne. Otišao je u rasadnik i kupio sadnice. A rasadnici su dobijali licencu da rade od države. Inače, ni Guljan ni ostali ne bi dobili povrat novca za svoje sadnice. I šta sad? Treba povaditi sve sadnice zasađene pre nego što je Delta dobila licencu? Ja mislim da ne. Samo mislim, pošto ne mogu da odlučujem.