Butira - jedna od perspektivnijih sorti krušaka

Butira se najviše uzgaja na okućnicama i u voćnjacima vikendaša, kao sorta koja služi za oprašivanje Junske lepotice, Santa Marije i Viljamovke. Većih zasada nema, najviše zbog toga što se od nje ne pravi kvalitetna rakija, za razliku od Viljamovke, Abate Fetela, Santa Marije, Pakamsa ili Trevuške. Dobra je za pripremu kompota, pekmeza, džemova.

Izbegava mrazeve poslednjih godina

Najviše je zastupljena u mediteranskim zemljama. Plod je do 150 grama težine, sočnog mesa i slatko-kiselog ukusa. Najviše se koristi u svežem stanju jer je među prvim sortama krušaka koje dospevaju na tržište. Kora je glatka, žućkasto-zelenkasta sa crvenim rumenilom na strani izloženoj suncu. Podseća na Santa Mariju koja dolazi za berbu posle nje. U hladnjačama se čuva i do mesec dana.

Dobre i loše komšije kruške

Stablo je srednje bujnosti, rano prorodi, ali postoji opasnost od alternativnog plodonošenja ako se voćka ne prihranjuje tokom vegetacije i u jesen. Dobro reaguje na letnju rezidbu. Iako ranije cveta i osjetljiva je na rane prolećne mrazeve, poslednjih godina, kada se mrazevi javljaju nešto kasnije, često rodi bolje od pojedinih sorata koje kasnije cvetaju, poput Viljamovke i Santa Marije.

Otporna sorta

Pupoljci su krupniji i šiljatiji. Butira dobro podnosi čađavu krastavost, a kako ranije sazreva, retko je napada druga generacija smotavca, odnosno crvljivost plodova.

Nema većih problema ni sa lisnim vašima, grinjama i kruškinom buvom, što je čini perspektivnom sortom za uzgoj na našim područjima. Ako bi se neko odlučio da ima više stabala u zasadu, mogao bi profitirati od uzgoja ove sorte.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor