Dunja isplativa, ali samo na veliko

Gajenje dunje je isplativo, slažu se proizvođači ovog voća, ali samo na veliko. Selo Tavnik kod Kraljeva statistički gledano, najverovatnije ima najviše stabala dunja u Evropi, po glavi stanovnika.

Oko 1.200 stanovnika uzgaja preko 60.000 stabala ovog voća i još niču novi zasadi dunja, ne samo zbog pogodne klime i sastava zemljišta, već i zbog dobre cene ovog voća u poslednjih nekoliko godina.

Srbija drugi proizvođač u Evropi

Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije.

U ovom selu na padinama Kotlenika ima oko 300 hektara pod dunjom. Nema domaćinstva u kome nema bar jednog stabla ovog voća, koji u poslednjih deset godina ima dobru cenu. Jedan od većih proizvođača dunja u Tavniku je Kragujevčanin Vlado Obradović. Na porodičnom imanju ima četiri hektara sa 3.500 stabala, sa kojih očekuje prinos od 200 tona. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja.

"Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje".

Ulaganja od 10.000 evra za hektar

Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.

"Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike količine koje mogu da podnesu gore-dole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta", dodaje Obradović.

Cena od 30 evro centi je isplativa

Pretprošle godine cena dunje je bila 30 dinara, a prošle 50 dinara po kilogramu. Ovo je cena na veliko i za dunju koja ide u preradu. Proizvođači se slažu da je to bilo iznad očekivanja i iščekuju kako će proći ove sezone.

"Cena dunje koja bi bila oko 30 evro centi je ona koja bi zadovoljavala i proizvođača i onog ko prerađuje dunju. Sa tom cenom bi obe strane bile zadovoljne. Prošla godina je bila teška za voće, bilo je teško sačuvati i biljku i plod, pa je zato bila malo skuplja. Ova godina takođe je bila teška, bilo je mraza, hladnih dana, kiša pa na kraju suša", kaže ovaj proizvođač.

Voćnjak okrenut prema Ovčaru

Dunjevača i do osam puta skuplja

Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Ili sami odgajivači prave rakiju, ili dunje prodaju drugim destilerijama. Napraviti kvalitetnu dunjevaču, kažu, jedan je od najtežih poslova u pečenju rakije. Pravljenje rakije od ovog voća takođe je isplativo, ali, takođe, kada su u pitanju velike površine. Cena litra rakije od dunje ima osam puta veću cenu od svežeg voća.

Foto: Biljana Nenković