Pojavljuje se na većini sorti, ali se sorte koje pripadaju grupaciji "delišes" svrstavaju u visoko osetljive.
Alternarijska pegavost jabuke (prouzrokovač: Alternaria alternata) je poznato od davnina na jabuci u Americi, još davne 1924. godine. Prisutna je u većini zemalja koje se bave proizvodnjom jabuke. Iako je kod nas opisana još 1996. godine, na značaju dobija tek u poslednje vreme. Pojavljuje se na većini sorti, ali se sorte koje pripadaju grupaciji delišes svrstavaju u visoko osetljive.
Ovo je jedan od razloga sve većeg značaja ovog oboljenja kod nas gde ove sorte imaju značajan udeo u sortimentu jabuke, te zajedno sa globalnim zagrevanjem, pogoduju intenzivnijoj pojavi ovog patogena. U dostupnoj literaturi koja opisuje pojavu alternarijske pegavosti lista od prvih nalaza do prvih koraka u molekularnoj identifikaciji, kao prouzrokovač oboljenja navodi se Alternaria mali. Međutim, novija istraživanja ukazuju da pegavost lista jabuke mogu prouzrokovati A. alternata, A. arborescens, A. longipes, A. tenuissima i njima srodne vrste. Iz navedenog razloga, prouzrokovače lisne pegavosti jabuke treba označavati kao Alternaria alternata podvrsta kod jabuke.
Kasno u proleće ili početkom leta pojavljuju se sitne, okrugle, ljubičasto-mrke do crne pege na listovima koje se vremenom uvećavaju i dobijaju ljubičasto - smeđu boju oboda. Većina pega po uvećavanju dobija nepravilan oblik, postaje tamnija. Simptomi na listovima se pojavljuje rano i opstaju sve do pojave mumificiranih plodova ili izumiranja drvenastih delova. U slučaju zaraze lisnih drški, listovi žute i dolazi do prevremene defolijacije. Jaka defolijacija može prouzrokovati i prevremeno opadanje plodova.
Uz to javljaju se braon pege na listovima. Ukoliko su prisutne grinje na listovima, defolijacija je još izraženija. Simptomi na plodovima se manifestuju u vidu sitnih, tamnih, blago uleglih pega, koje se formiraju oko lenticela (pora za razmenu gasova). Na grančicama osetljivih sorti javljaju se kružne, crnkaste, ulegle pege oivičene pukotinama.
Vlaga pospešuje formiranje micelije na površini zaraženih, uskladištenih plodova. Pege na plodovima ponekad mogu podsećati na pege koje nastaju usled nedostatka kalcijuma (tzv. "gorke pege").
Ono što je specifičnost roda Alternaria jeste morfologija konidija. Kod prouzrokovača lisne pegavosti jabuke konidije su krupne, tamne, višećelijske, ovalne, oble ili okruglaste, često kljunaste sa brojnim uzdužnim i poprečnim pregradama. Hife su septirane (segmentirane), tamno sive ili maslinasto mrke boje. Različiti sojevi ispoljavaju različit stepen patogenosti. Za sojeve A. alternata forma specijalis mali karakteristična je proizvodnja toksina koji pojačava intenzitet simptoma na osetljivim sortama.
Gljiva prezimljava u obliku micelije u ostacima listova u podnožju voćaka, grančicama i mirujućim pupoljcima. Tokom proleća, sa porastom temperature i vlage, dolazi do formiranja konidija i njihovog raznošenja u krošnju kišom i vetrom. Primarne infekcije se ostvaruju mesec dana po precvetavanju. Pri temperaturnom opsegu 25 do 31ºC i trajanju vlaženja lišća 5,1 sati, simptomi se pojavljuju dva dana nakon ostvarene infekcije.
I stubaste jabuke traže zaštitu, pomoći mogu biološka sredstva koja sigurno imate pri ruci
Infekcija novorazvijenih izdanaka nastupa oko 20 dana nakon cvetanja. Intenzitet zaraze i sekundarne infekcije se povećavaju tokom vegetacije, pri čemu zaraza plodova nastupa u kombinaciji visokih temperatura, kišnih perioda i visoke vlažnosti vazduha, oko 90 dana nakon cvetanja. Bolest nastavlja da napreduje na listovima i plodovima do kraja leta, početka jeseni.
Za kontrolu patogena preporučuju se agrotehničke i hemijske mere zaštite. Gajenje otpornih sorti može biti značajna mera međutim, do danas nisu identifikovani geni koji obezbeđuju otpornost na ove patogene i podvrstu A. alternata. Značajna mera jesu sanitarne mere, odnosno prikupljanje, uništavanje ili zaoravanje opalih listova jabuke, uklanjanje zaraženih plodova i drugih zaraženih biljnih delova.
Kao hemijske mere, preporučena je primena preventivnih fungicida u cilju sprečavanja primarnih infekcija (od precvetavanja pa do juna) i sistemičnih fungicida u cilju sprečavanja sekundarnih zaraza u drugom delu sezone. Otkriveno je postojanje sojeva alternarije koji ispoljavaju rezistentnost na pojedine fungicide.
Ovoj bolesti pogoduju visoke temperature tokom juna i jula meseca, kao i redovno zalivanje. Preparati koji se preporučuju protiv ove bolesti, su fungicidi na bazi iprodiona, fluazinama i boskalid, koji se upotrebljava i protiv monilije.
Tagovi
Autor
