Fertodi zamatoš - berba i do 50 dana

Iako su vilament, polka, miker i polana sorte maline koje se pretežno gaje u Srbiji, vrlo mali broj malinara se odlučuje na mađarsku sortu fertodi zamatoš. Izdržljivost ove maline, koju prati dobar glas, odlučio je da ispita Željko Simić:

"Za fertodi sam se odlučio zbog manje rada, manje branja, a kvalitet je čak i bolji od vilameta i mikera, cena zadovoljavajuća. Ovo je jedina malina koja je pod mukama uspela da 'istera', a mi smo joj postavili navodnjavanje tek kad je krenula velika suša".

Sorta otporna na sušu

Fertodi zamatoš odlikuje dobra otpornost na sušu, kao i na višak vlage u zemljištu. Korenov sistem je širok i jak, što objašnjava tu otpornost, ali i tolerantnost na bolesti korenovog sistema. Umereno je osetljiva na izmrzavanje i sivu trulež.

Simić je prošle jeseni posadio 60 ari pod ovom sortom u starom toku reke Jasenice u selu Natalinci i kaže da je direktno navodnjavanje ključno u odgajanju fertodi maline:

"Ta malina voli kiselo zemljište, a može da uspeva i u smonici, ali mora da ima navodnjavanje. Od bunara nema ništa, pa navodnjavanje mora da ide direktno iz reke. Za protivgradnu mrežu nema potrebe".

U istraživačkom centru u mađarskom mestu Fertod, nadomak austrijske granice, 1982. godine razvijena je ova sorta maline. U početku j imala slab kvalitet, međutim naučnici su ukrštanjem sa evropskom i američkom malinom prve klase popravili kvalitet i ukus fertodi zamatoša.

Berba do 50 dana

Oni koji su do sada sadili ovu mađarsku sortu maline, kažu da se dosta dobro pokazala. Sa vegetacijom kreće pre vilameta od kojeg je i rodnija, a berba može da traja i do 50 dana. Plodovi su srednje krupni, a čitava biljka plodonosna. Najbolja je za dalju preradu ili zamravanje, jer kažu da je i nakon odmrzavanja u dobrom stanju, pa je veća tražnja na tržištu za njom. Zbog toga su i sadnice skupe, one kvalitetnje i do jednog evra.

"Mnogo je teško u Srbiji naći kvalitetan sadni materijal. Ove su se dobro razvile, uprkos vremenu. Sve u svemu, 90 odsto je dobra. Sada ću redom da vadim polku i da sadim fertodi, jer je mnogo manje muke", odlučan je šumadijski malinar.

Lastar maline nastale u Mađarskoj, koja odlično uspeva i u Srbiji

Prepolovljen rod

Na 6h, koliko ukupno ima pod malinom, u odnosu na prošle godine, rod je prepolovljen, sledeća godina biće teška, procenjuje ovaj malinar, naročito što se za malinu trenutno isplaćuje od 120 do 135 dinara za kilogram. Bez obzira na trenutno stanje i dosadašnja iskustva, sa fertodi malinom rešio je da pokuša. "Ima rizika, od suše do grada ali treba biti pripreman, ali mi smo se dosta loše pripremili", iskreno će Simić.

Kako je ova godina bila jako loša za gotovo sve poljoprivredne proizvode, malina je najviše pogođena. Najpre prolećni grad i sneg, onda letnje suše i na kraju veoma niska cena, pitali smo Simića, kako su protekli razgovori sa Vladom Srbije i da li će biti nadoknađena šteta od neveremena.

"Ja sam bio član radne grupe za malinu, ispred proizvođača i sve što je dogovoreno tu, ništa nije sprovedeno u delo. Rekli su da se prati trend izvoza, ali niko se još ne oglašava. Trenutno se ne oslanjam ni na koga, samo na sebe", žali se Željko.

Foto: Julijana Kuzmić