Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Šljivin smotavac
  • 23.07.2024. 09:00

Gde prođe šljivin smotavac, ti plodovi mogu samo u rakiju. Kako ga suzbiti?

Na mestima ubušivanja gusenice u plod javljaju se kapljice smole, po čemu se lako mogu uočiti napadnuti plodovi.

Foto: Shuttesrtock/Tomasz Klejdysz
  • 126
  • 24
  • 0

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je raširen svuda gde se gaji šljiva. U pojedinim godinama pričinjava velike štete na čak više od 60 odsto plodova, a posebno je štetna druga generacija koja napada plodove pred berbu.

Crvljivi plodovi ranije dozrevaju i mogu se koristiti samo za proizvodnju rakije. Ovaj leptir ima dve ili tri generacije godišnje. Prezimljava gusenica u kokonu ispod raspucale kore stabla, debljih grana i u drugim zaklonima.

Kada  i kako napada?

Preobražaj u lutku je krajem marta, a leptiri izleću u aprilu, maju i početkom juna. Leptiri prve generacije polažu jaja kada plodovi dostignu veličinu lešnika. Ženka polaže jaja na plodovima ili na lišću u blizini plodova. Posle piljenja gusenice se ubušuju u plod koji prestaje da raste, dobija plavičastu boju i otpada. Na mestima ubušivanja gusenice u plod javljaju se kapljice smole, po čemu se lako mogu uočiti napadnuti plodovi.

U jednom plodu može biti više gusenica. Nakon završenog razvoja gusenice odlaze u pukotine kore pri osnovi stabla gde se preobraze u lutku. Let leptira druge generacije ili prve letnje generacije počinje od kraja juna, a jaja polažu na plodove u zrenju. Maksimum leta je od početka do sredine jula i produžava se do kraja meseca. Gusenice druge generacije pričinjavaju veće štete i mogu da unište i više od 25 odsto već razvijenih plodova.

Jaja polažu na plodove u zrenju (Shuttesrtock/Tomasz Klejdysz)

Let leptira treće generacije ili druge letnje generacije traje od početka avgusta do sredine septembra. Letnje generacije se preklapaju. Inkubacija jaja traje od šest do 11 dana, potom izlazi larva koja se ubušuje u plod. Larve se hrane mesom ploda i posle 20 do 24 dana dostižu svoj pun razvoj. Potom napuštaju oštećene plodove i odlaze ispod kore drveta gde ispredaju kokon za prezimljavanje.

Mere suzbijanja

Intenzitet napada šljivinog smotavca može se smanjiti sakupljanjem i uništavanjem "crvljivih" plodova, struganjem i uništavanjem stare ispucale kore, kao i obradom zemljišta ispod šljiva čime se smanjuje napad druge generacije štetočine.

Hemijske mere borbe se izvode u vreme piljenja gusenica, a kako je let leptira dosta razvučen moraju se obaviti najmanje tri tretiranja. Upotrebljavaju se neki od sledećih aktivnih materija preparata: acetamiprid (0,02 - 0,04 %), bifentrin (0,02 - 0,05 %), hlopirifos+cipermetrin (0,25 %), cipermetrin (0,015 - 0,03 %), lambda cihalotrin (0,02 %), deltametrin (0,05 %) i drugi. Mere suzbijanja šljivinog smotavca podrazumevaju praćenje ciklusa razvoja i u skladu sa tim primenu insekticida različitih mehanizama delovanja, uključujući i druge insekticide.

Nikad bolji kvalitet šljive, ali niska otkupna cena

Tretmane je najbolje izvesti u periodu od završetka embrionalnog razvoja do ubušivanja gusenica u plod šljive, najčešće od kraja maja do kraja juna, sa obaveznim ponavljanjem sredinom jula i početkom avgusta. Tretiranja su u vremenskim razmacima, zbog preklapanja prvenstveno letnjih generacija smotavca, koji zavise od rezidualnog dejstva primenjenih preparata.

Za prognozu šljivinog smotavca koriste se feromonske klopke i obavlja se vizuelna kontrola polaganja jaja u julu. Feromonske klopke omogućavaju efikasnu kontrolu leta mužjaka, daju sliku intenziteta napada i omogućavaju izbor pravog vremena za tretiranje insekticidima. Prag štetnosti je od pet do 10 ulovljenih leptira na feromonske mamke nedeljno.


Tagovi

Šljivin smotavac Štete Ciklus razvoja štetočine Opis simptoma na plodovima Mehaničke mere borbe Hemijske mere borbe Praćenje štetočine feromonima Prag štetnosti


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.