Goran Dišić: U borovnicu vredi investirati

Želeći da novac zarađen u inostranstvu, uloži u profitabilan posao ali u svojoj zemlji, Goran Dišić iz Donjeg Dobrića kod Loznice posle mnogo razmišljanja i istraživanja odlučio je da posadi borovnicu, voćnu vrstu koja polako osvaja loznički kraj.

Kako zaštititi borovnicu od nepovoljnih abiotičkih uticaja sredine?

Idealno zemljište za borovnicu

S obzirom da borovnica uspeva na izrazito kiselim zemljištima (ph 4-5), u potrazi za idealnom parcelom Dišić nije otišao daleko od svog sela, jer je u susednoj Jadranskoj Lešnici kupio površinu od sedam hektara  koje posle urađene analize zemljišta pokazalo vrednost ph od 3,8.

"Imao sam sreće u pogledu zemljišta jer na njemu ne može da se gaji ništa sem borovnice. Zasad smo podigli u decembru 2017. godine na 5 hektara po najsavremenijim metodama koje uključuju sadnju na bankove, sistem za zalivanje, protivgradnu mrežu," kaže Dišić.

Prema njegovim rečima, bez velikog ulaganja u proizvodnju borovnice ne mogu se očekivati ni veliki rezultati. Dosadašnja ulaganja iznose 80.000 evra po hektaru ali ovaj proizvođač smatra da u borovnicu vredi investirati i očekuje da za pet godina zasad vrati uložena sredstva. 

Sam proizvodi piljevinu

Zasadu borovnice, neophodno je dodavati i piljevinu koja zakišeljava zemljište, a prema Dišićevom proračunu, kupovati piljevinu svake godine ogroman je trošak i zato je rešio da je sam proizvodi kupivši mašinu koja melje drvo i pravi neophodne opiljke.

Objasnio je i da se kroz sistem za navodnjavanje pušta i prihrana kada se za tim ukaže potreba, a ceo sistem je automatski i sve se pokreće jednim pritiskom na dugme, čime je posao znatno olakšan. Za sada fizičkog rada biće najviše u periodu orezivanja i berbe. 

Ističe koliko je bitno naći dobre i odgovorne radnike ali je uspeo da komšije, prijatelje i rodbinu zaposli i na taj način i njima osigura siguran posao. S obzirom da se do sada nisu susretali sa borovnicom, svi radnici su prošli obuku sadnje i orezivanja. 

Unapred ugovorena prodaja borovnice

Trenutni poslovi su orezivanje, jer im je kako kaže bitan kvalitet a ne kvantitet, tržište traži krupnije plodove i cilj im je da bobice budu preko 12 mm jer tako mogu očekivati i odličnu cenu. Za plasman ne brine jer ima ugovorenu prodaju sa holandskim izvoznikom.

Prvi rod se očekuje u junu mesecu, a prema Dišićevoj proceni po žbunu bi trebalo da bude kilogram i po ploda, dok u punoj rodnosti jedna biljka borovnice može da da od šest do sedam kilograma ploda, a to podrazumeva kvalitetne sadnice, koje je uvezao iz Poljske.

U planu mu je proširenje na još dva hektara i u nekom kasnije periodu hladnjača. Konkurencije se ne plaši, naprotiv, svoje prijatelje savetuje da krenu u proizvodnju borovnice. Poslušao ga je komšija koji na samo dvesta metara od Dišića podiže svoj zasad. 

Borovnica popularnija od maline

Poslednjih godina sve je više savremenih zasada borovnice u lozničkom kraju. Sada je to površina od trideset hektara ali u budućnosti će ih sigurno biti više.
Plodovi borovnice, prve klase, godinama unazad postižu odličnu otkupnu cenu, koja nekad premašuje i 600 dinara i to je glavni razlog povećanog interesovanja za ovu voćnu kulturu ali proizvođači moraju znati da su početna ulaganja u ovu proizvodnju izuzetno velika.

Naš glavni adut su sorte Djuk i Hjuron, koje je i Dišić zasadio jer stižu već u junu mesecu kada je na svetskom tržištu nestašica borovnica, jer se u tom periodu završava berba u Španiji a u Poljskoj berba kreće mnogo kasnije.

"Srpska borovnica popunjava taj vakum koji se javlja na tržištu, još ako su plodovi krupni i dobro obojeni plasman i odlična cena su zagarantovani,." kaže Dišić i dodaje da se u proizvodnji borovnice moraju ispoštovati i neke specifičnosti.

Holanđani rezervisali šumadijsku borovnicu

Pre svega zemljište mora biti kisele reakcije, sadnja se obavlja na bankove, a pored sistema za navodnjavanje, zaštitna mreža protiv grada je obavezna, s obzirom da se ova biljka teško oporavlja ukoliko je grad ošteti na bilo koji način.

Danas je borovnicu moguće saditi i u supstratima i saksijama mada takvih zasada u Loznici nema ali su se odlično pokazali na teritoriji Šapca. Ona je dugovečna biljka sa periodom plodonošenja i do 50 godina i zato se prilikom podizanja zasada posebno mora voditi računa.