Hrastova mrežasta stenica napada voćnjake - posebno ugrožene kruške

Mnogi voćari u severozapadnom delu Republike Srpske primetili su napad hrastove mrežaste stenice (lat. Corythuca arcuata), nove štetočine u voćnjacima koja će, po svemu sudeći, u narednim godinama biti značajan prouzrokovač oboljenja u zasadima jabuka, krušaka, šljiva i ostalog voća.

Stenica se, nakon godinu do dve prilagodila na klimatske uslove našeg regiona i počela je da napada voće, najviše kruške, odnosno, sortu Santa Marija. Štetočina je prvo utvrđena na hrastu i prošle godine došlo je do prevremenog sušenja lišća na hrastu, platanu, ceru i lipi.

Za sada, zdravstveno stanje šuma nije ugroženo. Do jačih oštećenja može da dođe u slučaju dužeg sušnog perioda, ali je nepoznanica šta stenica može da učini voćarskim vrstama.

Najviše ugrožena Santa Marija

Na slici se vidi napad stjenice na stablu, odnosno, listovima krušaka, navedene sorte. List gubi hlorofil, pojavljuju se pege i kao da dolazi do uprljanosti cele lisne površine. Stručnjaci ističu da na stablima šumskog drveća, od nervature lista ostane samo mreža, a nije poznato da li grize i plodove, iako se kreće i po njima?

Izvesno je da plodovi slabe jer nema dovoljno zelene mase za fotosintezu i ishranu ploda, što može da dovede do njihovog prevremenog opadanja. Stablo napadnuto kolonijama stenica deluje slabije, u kondicionom smislu, u odnosu na zdravo drveće, bez napada.

U narednom periodu očekivati jači napad

Za sada nije primećen jači napad na ostalim sortama krušaka, ali je izvesno, pošto se pojavila i na drugim voćnim vrstama, naročito divljim jabukama, da će u godinama koje su pred nama doći do većeg širenja i na sve voćne vrste.

Stenica poprilično iritira ljude, jer čim se približite stablu na kom su njene kolonije, odmah će se pojaviti na odeći i otkrivenim delovima tela. Oseća se blago peckanje na koži kada dođe do kontakta.

Oterajte stenicu sirćetom

Što se tiče suzbijanja, insekticidi koji se koriste u zaštiti voća od savijača, buva i minera, trebalo bi da budu efikasni i protiv hrastove stenice. Pošto se ne zna, skoro ništa o stenici, nije sigurno da će aktivne materije hemijskih preparata delovati na nju.

Ako želite da je uklonite bez primene nekog sredstva, pokušajte sa sirćetom (devet ili 11 odsto), u malo jačoj dozi, odnosno, 20 litara na 500 litara vode. Posle toga tretirati đubrivima sa više azota, ali ne u velikom količinama, kako bi se isprovocirao novi rast lisne mase.