Indijanska banana, oblepiha, fežola, merala uspevaju i u Bačkoj Palanci

Gotovo 30 godina Dragan Pavin interesuje se za različite biljke za koje većina nikada nije ni čula. Prvo je još kao učenik četvrtog razreda osnovne škole nabavio sadnice kivija i od tada do danas shvativši da se mnoge biljke mogu gajiti u uslovima naše klime, kupuje i nabavlja sadni materijal i seme različitih biljaka, tako da tokom sezone njegova porodica jede, sočne aromatične i pre svega zdrave plodove indijanske banane, oblepihe, merale i tako dalje. 

Indijanska banana sazreva početkom septembra 

Prvu sadnicu kaki japanske jabuke zasadio je 1997. godine, a zatim se zainteresovao za indijansku bananu i godinu dana strpljivo čekao da mu stigne sadnica ove voćke.

Pavin kaže da ova vrsta banane potiče iz Severne Amerike, i da se pokazalo da može da uspeva i kod nas. Indijanska banana - asimina triloba je otporna na niske temperature i tokom zime izdržava i do -30 stepeni. Voli plodno zemljište i zalivanje tokom leta. Raste kao drvo visine pet do šest metara i ne napadaju je nikakve bolesti niti štetočine te nema potrebe ni za kakvim hemijskim tretmanima.

"Nakon sadnje dve do tri godine mlada biljka pati, a tokom tog perioda razvija joj se korenov sistem, posle čega tek dolazi do razvoja i rasta krošnje. Sadnica koju sam ja zasadio počela je da rađa nakon pete godine. Inače ovo egzotično voće sazreva početkom septembra i daje plodove koji su po ukusu veoma slični mangu," kaže Pavin i dodaje da se najčešće koristi za proizvodnju kaša i sladoleda, a kako plod ne trpi transport nakon berbe potpuno zreli plodovi moraju se upotrebiti u roku tri do četiri dana.

Fežola - lepa, dekorativna i ukusna

Pored indijanske banane u dvorištu Dragana Pavina u velikoj saksiji raste i ananas guava ili feijoa - fežola kako je mnogi zovu. Biljku je pre osam godina proizveo iz semena koje je nabavio u susednoj Hrvatskoj, a obzirom da je redovno cvetala ali nije rađala, morao je zbog potrebe oprašivanja nabaviti još nekoliko biljaka.

"Ovo je vrlo lepa i dekorativna biljka koja raste u Australiji, na Novom Zelandu, Rusiji. Cveta tokom maja i ima prekrasne cvetove koji su veoma slatki i jestivi i često se latice koristi kao sastojak u voćnim salatama. U zimskom periodu može da izdrži temperaturu do -10 stepeni, te sam je zasadio u veliku saksiju  kako bih mogao da je unesem u prostoriju i zaštitim od eventualnog smrzavanja," kaže on. 

Kako je dalje objasnio doseže visinu oko 2,5 metra, a plodovi su zeleni, duguljatog oblika, kao mali limunčići koji dozrevaju krajem oktobra i puni su joda. Ovo je veoma ukusno voće koje podseća na kombinaciju ananasa i jagode. "Jede se tako što se kašičicom vadi meso ploda, dok se kora kasnije može osušiti i koristiti kao začin," kaže Pavin i objašnjava da se ni ova biljka ne tretira nikakvim sredstvima, a od nje može da se pravi vino, marmelade i različite poslastice.

Oblepiha ili vučji trn 

Obzirom da se Pavin bavi i pčelarstvom na Fruškoj gori je smestio oko 25 košnica. Pokazalo se, kako kaže, da je pčelinjak pravo mesto za sadnju te je okolo zasadio 18 sadnica oblepihe. Poznatija pod nazivom vučji trn, pripada porodici maslina. U Mongoliji, Rumuniji, Ukrajini zasađene su velike plantaže ovog bobičastog voća, a kod nas u široj proizvodnji nije zastupljena iako je mnogi stručnjaci visoko cene.

"Raste u obliku grma koji dekorativan, ima veoma razgranat koren te je pogodna za peskovita zemljišta i obale. Grane su pune trnja ali i ukusnih i veoma zdravih i hranljivih tamno žutih, sitnih plodova koji se beru tokom jeseni i zime, kada ih često jedu vukovi po čemu je ovo bobičasto voće u narodu dobilo naziv. Moram naglasiti da su Kanađani konstruisali svojevrsni usisivač koji jednostavno usisava plodove i tako rešili problem berbe oblepihe koja je kod njih veoma popularna, obzirom da se od nje mogu praviti sokovi pekmezi, kao i ulje koje je veoma cenjeno," rekao je Pavin.  

Egzotično voće u Pivnicama

Merala rađa već pet godina 

Pavin je blagovremeno odustao od nekih vrsta kada je kako kaže shvatio da im treba hemijska zaštita što on ne praktikuje. Još jedno manje poznato bobičasto voće o kome Pavin rado priča je merala ili ružvica koja može da raste kao žbun ili malo drvo. Kod njega rađa već pet godina, sitnim ukusnim plodovima poput borovnice. 

"Za sada je ovo samo hobi i moja želja da budem u prirodi, da proučavam i istražujem i naravno da imam zdravo netretirano voće, tako da imam u planu nabavku još mnogo interesantnih biljaka," kaže na kraju Pavin.