Japanska jabuka isplativija od grožđa

Japanska jabuka ili kaki poreklom je iz dalekog Japana, a od XII veka se gaji i u evropskim zemljama. Ipak, još uvek nije dovoljno rasprostranjena u sistemu plantažnog gajenja u našoj zemlji. Ova voćka je poznata po brojnim lekovitim svojstvima, zbog čega je sve interesantnija kupcima. U Makedoniji je gaji Vasil Lazarov.

Organska proizvodnja

Na ukupnoj površini od 3 ha, koja je podeljena na dve parcele, Vasil Lazarov (55) iz Dževdželije gaji ovu čudesnu voćku. Ne bavi se drugom vrstom proizvodnje, već samo profesionalnom organskom proizvodnjom japanske jabuke i to sorti: kaki, džiro i vanilija (čokoladna).

"Morali smo nešto da promenimo u proizvodnji. Do pre pet godina na ovim pacelama je bilo grožđe. Japanska jabuka dobro uspeva u našem podneblju i manji su troškovi proizvodnje u odnosu na grožđe. Ne tretira se herbicidima, ali zato traži dosta vode i košenje trave. Ali to sve radimo mehanizovano i imamo sistem kap po kap", objašnjava Vasil.

Plodovi ove voćke dostižu težinu i do pola kilograma. Njeno mekano meso je puno vitamina C. Zbog flavonoida, a naročito kvercetina, ova voćka pozitivno utiče na lečenje i prevenciju kardiovaskularnih oboljenja i na slobodne radikale. Osim toga, u istočnoj medicini se koristi kao pomoć u lečenju bolesti jetre, želuca, creva, hemoroida, ali i kao laksativ.

Priprema za proizvodnju soka

Na jednoj parceli sa 1.000 stabala (1,5 ha) ova voćka se gaji u špalirskom sistemu uzgoja, koji je u šestoj godini starosti. Lazarov očekuje da će ove godine prinos biti oko 100 t. Drugi zasad, koji čini oko 500 stabala, nalazi se u petoj godini, gde je razmak između stabala 4x4m.

"Cena po kilogramu prošle godine bila je 0,30 evra. U toku je priprema proizvodnje soka od japanske jabuke, koji je nezamenljiv u odnosu na ostale sokove. U ovom momentu to je brend za koji postoji veliko interesovanje", objašnjava Vasil.

Nedovoljna edukacija

Dodaje da se gajenjem japanske jabuke bavi zajedno sa bratom i da nije potrebno više ljudi, izuzev kada se sakupljaju plodovi. Tada je potrebno angažovati veću radnu snagu. On takođe objašnjava da organska proizvodnja u Makedoniji nije dovoljno razvijena. Proizvođači nisu dovoljno edukovani i tek je u poslednjih nekoliko godina u usponu.

Foto: Vasil Lazarov