Kajsija 200, breskva i nektarina 60-100 dinara

Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane. Ta narodna poslovica aktuelna je ovih dana, bar kada je reč o voćarima u Čereviću. Tamo su zasadi na većoj nadmorskoj visini, pa su kajsije, sem ranih sorti, izbegle izmrzavanje i sada mogu da ih prodaju po dobroj ceni. Milana Kovačevića smo zatekli pred kućom, nakon povratka iz berbe breskve i nektarine. 

"Nismo imali posledica od kasnog zimskog mraza. Imali smo padavine u pravo vreme. Šljiva je dobro ponela, breskva ima odličan kvalitet - boju i krupnoću. Za sada je plasiramo po pijacama i kvantašu a počinjemo i za Darkom. Kod kajsije je samo izmrzla rana sorta aurora, ostale su dobro prošle ovog proleća. Krajem juna ćemo početi da beremo za Ruse", kaže Kovačević.

Cena voća - solidna

Kovačević karakteriše cenu ranog voća kao solidnu. Breskva se na veliko prodaje od 60 do 100 dinara/kg. Kaže da ima i nezadovoljnih voćara, ali smatra da bi cenom od 60-70 din/kg morali biti zadovoljni. Potpisan je ugorov i sa Rusima. "Prodavaćemo im breskvu i šljivu. Samo da ne bude grada. Inače, kvalitet je dobar. Zahtevi su im određena krupnoća ploda i da zaštita bude prema njihovom programu", objašnjava Kovačević.

Pošto voće ovde pristiže ranije u odnosu na ostale krajeve, trešnja se na veliko prodavala od 200-250 din/kg. Cena je sada pala. "Čujem da je moji kooperanti prodaju u rasponu od 120-150 din/kg", kaže Kovačević i dodaje da su počeli da beremo kajsiju: "Na veliko je prodajemo po 200 din/kg. Vidim da na kvantašu ima onih koji je prodaju i za 250 din/kg".

Benefiti od zadruge

Voćari u Čereviću su se udružili u zadrugu "Podunavski voćar". Broje 14 zadrugara i 80 kooperanata. O prednostima ovakvog načina poslovanja Milan Kovačević kaže: "Uzimamo pesticide i mineralno đubrivo na odloženo. Imamo rok plaćanja do septembra. Platimo kada prodamo svoje voće. Inače, voće zajednički prodajemo preko zadruge".

Zamimljiva je Kovačevićeva ocena projekta "500 zadruga u 500 sela" koju vodi ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić: "Mislim da od toga nema ništa. Teško je ljude motivisati za to. Preplašeni su, nemaju poverenje. Boje se da će se direktor zadruge obogatiti, a da će oni propasti. Ja sam otvorio zadrugu sa kumovima i prijateljima. Trebalo nam je 2-3 godine da bi zadruga zaživela. Mnogi bi sada da uđu, ali ne primamo nove članove".

Voćar koji nije uzeo dinar od države

Na Dunavu, a bez vode

Čerevićki voćari bi bili znatno uspešniji da imaju rešeno pitanje navodnjavanja. Zvuči neverovatno, ali ovo selo koje je na obali Dunava, nema vode za navodnjavanje. "Jesenas smo bušili tri probna bunara na 300 metara dubine. Nije bilo vode ni za kafu. Sve je lapor i glina", priča Milan Kovačević.

I pored svega navedenog, u Čereviću je zemlja "skupa kao zlato". Kovačević kaže da bi se možda u celom selu za prodaju moglo naći jedno jutro, ali na udaljenom i lošijem terenu. Nije ni čudo pošto voće pristiže znatno ranije u odnosu na ostale krajeve, pa ovdašnji voćari na tržištu postižu odličnu cenu.