• Presađivanje voća
  • 01.12.2018. 10:30

Kako presaditi ranije posađene voćke

Uspešno se presađuju mlađe voćke, jer lakše i brže "prebole" sasecanje korena. Na presadnju su najviše osetljive koštičave voćne vrste, pa se one uglavnom presađuju do pete godine starosti.

Foto: Bigstock / AZEM178
  • 779
  • 99
  • 0

Neretko se događa da na okućnici, vrtu, dvorištu ili vikend placu zasmeta ranije posađena voćka. Mnoge se takve voćke poseku, a da vlasnik, možda i iz neznanja, nije ni pomislio da je presadi na neko drugo pogodno mesto. Praksa je odredila starosne granice do kojih se voćke mogu s uspehom presaditi. 

"Voćke se uspešno presađuju dok su mlađe, jer lakše prebole sasecanje korena i krošnje, bolje se primaju i brže obnavljaju i razvijaju novu krošnju. Koštičave vrste voćaka (šljive, kajsije, trešnje, višnje) mogu se presađivati do pet godina starosti, breskva 7-8, kajsija, trešnja, višnja i šljiva do 10 godina. Jabuka, kruška, dunja, orah i lešnik mogu se presađivati i do 15 godina starosti", kaže dipl. inž. voćarstva Aleksandar Antić iz Kruševca.

Prednosti jesenje presadnje

Presađivanje starijih stabala može se obaviti u jesen, u toku zime i u proleće, dakle za vreme mirovanja vegetacije. Ipak, najveći uspeh postiže se jesenjim i zimskim presađivanjem, jer se stablima ne narušava vitalnost, pošto su u stanju fiziološkog mirovanja. Uz to, voćkama ranije presađenim žile se počnu regenerisati već u jesen, tako da u proleće imaju raniji i bolji start vegetacije.

Presađivanje se obavlja na sledeći način: u širini 70-100 cm oko stabla iskopa se jarak širine 20-30 cm i pri tom iseku sve žile. Zatim  sa što više zemlje u busenu preneti iskopano stablo u novu jamu. Sve preseke na žilama deblje od dva centimetra zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati sa 5% rastvorom plavog kamena. Stablo se sadi na istu dubinu sa koje je bilo izvađeno, uz formiranje manje humke zbog sleganja zemlje. Praznina oko korena se popunjava finom plodnom zemljom izmešanom sa 50% zrelog stajskog đubriva i dobro i čvrsto nagazi da se postigne što bolja čvrstina stabla kako se ne bi iskrivilo pod udarima vetra. Stabla se mogu podupreti na dva -  tri mesta kako bi bila što stabilnija dok se ponovo ne ukorene. 

Obavezna rezidba i navodnjavanje

Rano u proleće, pre kretanja vegetacije, na presađenom stablu obavezno se mora obaviti oštra rezidba krošnje (rezom unatrag). "Najpre se obavi čišćenje i proređivanje unutrašnjosti krošnje od sekundarnih i tercijalnih grana, a zatim skraćivanje svih skeletnih (osnovnih grana) za 2/3 do 3/4. Ako je osnovnih grana  u krošnji više od pet - suvišne se otklanjaju do osnove. Sve rane šire od tri centimetra zagladiti oštrim nožem i premazati kalem-voskom", naglašava Antić.

Presađena starija voćka  u prvoj godini posle presadnje se redovno neguje. Okopava se tri-četiri puta, uz dve prihrane u četvrtom i šestom mesecu sa po kilogram-dva KAN-a. U sušnim razdobljima zaliva se tri puta nedeljno sa po 20-30 litara ustajale vode, uz redovnu hemijsku zaštitu od bolesti i štetočina. Obavezna je i takozvana zelena rezidba kojom se uklanjaju ili proređuju sve mladive koje rastu pregusto i uspravno u unutrašnjosti krošnje.


Tagovi

Presađivanje voća Jesenja presadnja Aleksandar Antić Oštra rezidba krošnje Zelena rezidba


Autor

Miodrag Palić

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi