Kako se boriti protiv kovrdžavosti lista breskve?

Kovrdžavost lista breskve je jedna od najopasnijih bolesti tog voća. Izaziva je gljivica Tafrina deformans, poreklom iz Japana, koja je, kada je o Evropi reč, prvi put opisana 1821. godine u Engleskoj. Danas je ta bolest rasprostranjena širom sveta.

Mladice voćke najugroženije

Gljivica napada breskvu i nektarinu, dok se ređe javlja na bademu ili kajsiji. Prezimljuje u formi spora na kori, grančicama i ljuskicama pupoljaka. Spore zadržavaju vitalnost dve ili više godina. Infekcija se razvija pri toplom i vlažnom vremenu. Optimalna temperatura za nastajanje infekcije kreće se 15,5-21°C u trenutku bubrenja i otvaranja pupoljka. Samo pod tim uslovima gljivica može da razvije infekciju. Idealna temperatura za dalji razvoj bolesti je 20°C. Starenjem breskva postaje otporna na ovu gljivicu. Stručnjaci smatraju da su na tu gljivicu najosetljiviji listovi stari 5-8 dana u zavisnosti od vremenskih prilika. Već nakon 14 dana starosti, listovi su otporni na tu gljivicu. Tafrina deformans nema sekundarnih zaraza i nakon razvijene infekcije ne postoji način da se zaraza spreči.

Koji su simptomi ove bolesti?

Simptomi se pojavljuju na svim zeljastim delovima breskve: lišću, izdancima, cvetu i plodu. Oko mesec dana nakon nastajanja infekcije na zaraženom lišću se javljaju prvi simptomi oboljenja. Površina zaraženog lišća je hrapava, talasasta, sadržaj hlorofila se drastično smanjuje, a na listovima se formiraju mehurići koji, u zavisnosti od sorte, mogu da budu crveni ili žuto-zeleni. Na listu mogu da se pojave pojedinačni mehuri ili ceo list može da bude potpuno preobraćen u mehurastu masu. Listovi se suše i opadaju. Osim listova simptomi ove bolesti mogu da se pojave i na izdancima i plodovima. Kao i na lišću i na njima su primetni zadebljani delovi drugačije boje. Oni dovode do sušenja i prevremenog opadanja. Zaraženi cvetovi se u celosti deformišu, suše i opadaju.

Ova bolest ne uzrokuje direktno sušenje stabla voćke, ali dovodi do njenog slabljenja. Stablo postaje osetljivo na niske zimske temperature i neotpornije na napade štetnih insekata i drugih bolesti. Ukoliko se ne preduzimaju mere zaštite, stablo voćke za tri ili više godina postepeno propada. Naime, nesuzbijanje bolesti dovodi do potpune defolijacije stabla (potpuno gola stabla) već tokom maja i početkom juna. Stablo se iscrpljuje jer tokom juna i jula formira novo lišće. To povlači opadanje plodova, slab vegetativni rast i slabo zametanje pupoljaka za sledeću godinu.

Mere zaštite u borbi protiv kovrdžavosti lista

Zaštita od ovog oboljenja veoma je složena i sastoji se od čitavog niza preventivnih i sanitarnih mera. Prilikom sadnje treba odabrati otporne ili delimično otporne sorte. Već tokom proleća treba sakupiti zaraženo lišće i plodove, orezati zaražene mladice i ukloniti ih iz voćnjaka. Za vreme vegetacije stabla treba navodnjavati. Ukoliko dođe do ponovnog listanja, stabla breskve treba pođubriti azotnim đubrivom i zatim ukloniti suvišne plodove da se biljka ne bi iscrpljivala, te da bi imala snage da stvori pupoljke za narednu godinu.

U jesen se skuplja i spaljuje zaraženo lišće, orezuju zaraženi izdanci. Tada se sprovode i tretiranja breskve radi smanjenja inokulacionog potencijala. Kod nas se redovna zaštita breskve obavlja nekim bakarnim preparatom. Drugo tretiranje se sprovodi tokom proleća pre pucanja pupoljaka i najavljene kiše.Tretiranja treba uraditi u danima bez vetra. Tokom proleća mogu da se obave dva prskanja pred bubrenje pupoljaka i u fazi "mišjih ušiju".

Za tretiranje breskve može da se koristi i smesa gline i kreča u razmeri 4:1 i koncentraciji gline 3-5%. Rastvor gline se meša sa krečnim mlekom. U 100 litara vode dodaje se 3,5 kg gline i 0,9 kg kreča. Glina se meša u odvojenoj posudi sa 90 litara vode. U međuvremenu se pripremi krečno mleko od 10 litara vode i 0,9 kg hidratisanog kreča. Rastvor gline se u tankom mlazu sipa u krečno mleko uz neprekidno mešanje. Pravilno pripremljena smesa treba da ima neutralnu reakciju. Preparat se ne sme ostaviti za kasniju upotrebu jer menja svoje osobine. On, takođe, smanjuje zagađenje životne sredine i troškove zaštite. Glina je po svom sastavu puna mineralnih materija i zato poboljšava fizičke, hemijske i biološke osobine biljaka.

Postoje i preparati bazirani na antagonističkom odnosu gljivica Pseudomonas aureofaciens i Trichoderma lignorum. Te gljivice se bore za podlogu sa Tafrinom deformans, luče antibiotike i druge biološki aktivne supstance koje sprečavaju rast mnogih vrsta patogena i inhibiraju njihovu reprodukciju.