Kako spasiti stabla dunje koja je napala ervinija?

Bakteriozna plamenjača, Erwinia amylovora, najdestruktivnija bolest jabučastog voća, protekle jeseni načinila je veliku štetu u mnogim zasadima dunja, bez obzira da li se radi o većim ili manjim zasadima.

Štete su postale evidentne dolaskom toplog vremena. Iako se još može čekati s rezidbom dunja, evidentno je da će u zasadima u kojima se pojavila Ervinija, ova mera morati da bude drastična.

Zaraženo lišće zadržava se na granama i stablima i predstavlja izvor infekcije za narednu godinu.

Najgore je to što se bolest uvlači i u deblje grane, pa i debla, zbog čega će mnoga stabla morati da se krče.

Kako spasiti stabla?

Kada bolest prodre duboko u stablo, spasa skoro da nema. Ipak, oni koji odluče da pokušaju potrebno je da se pridržavaju određenih mera. Potrebno je obaviti jaku rezidbu, odseći zaražene grane i grančice, minimalno 15 centimetara ispod zaraženog dela.

Mora da se obavi dezinfekcija makaza, odnosno, da se nakon svakog reza, makaze umoče u varikinu. To jeste otežavajuća okolnost koja usporava rezidbu, ali je neophodna.

Odrezane grane iznose se iz voćnjaka i pale, a nakon rezidbe, stabla se prskaju bakarnim preparatima. Pre kretanja vegetacije dodaje se NPK đubrivo, a tokom i nakon cvetanja i KAN đubrivo, kako bi se podstakao rast novih grana.

Obaviti tretmane bakterijama

Pred listanje bilo bi dobro da se koristi sredstvo Erwix, na bazi bakterija Bacillus spp. koji je vrlo efikasan u sprečavanju zaraze, ali nije sigurno da li može da pomogne stablima nakon jakih infekcija, tj. kad su već jako zaražena.

Doza je litra u 100 litara vode, a stabla se tretiraju pred listanje i cvetanje, tokom cvetanja i nakon cvetanja. Ako je temperatura tokom cvetanja 18 stepeni, potrebno je prskati svakih tri do pet dana.

Na ove načine možemo da pokušamo da spasimo što se spasiti može, ali je sigurno jedno. Bolest kada uđe u voćnjak, vrlo teško se iskorenjuje.