Kako sprečiti kovrdžavost lista breskve?

Kovrdžavost lista breskve Taphrina deformans je najučestalija i najznačajnija bolest breskve i nektarine. Rasprostranjena je širom sveta, gde god se gaji breskva. Poreklo vodi iz Japana, a u 19. veku je identifikovana u Engleskoj. Kod nas se javlja svake godine i za nju je karaktristično što nakon ostvarenja infekcije ne postoji način da se zaraza spreči.

Može da nanese ogromne štete, propadanje lišća, ploda, smanjenje rodnosti za narednu godinu, a može da dovede do iscrpljenosti voćaka, koje ostaju podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena, što sve navedeno doprinosi kraćem životnom veku breskve.

Vreme zaraze

Zaraza se obično dešava kad u vreme bubrenja pupoljaka potraje toplo i kišovito vreme. Kritični period za primarnu infekciju breskve je od početka bubrenja pupoljaka, pa do pojave zelene tačke, a za ostvarivanje infekcije je potrebna dovoljna količina vlage. Najosetljivija faza je kada se lisni pupovi počinju otvarati i vidi se 3mm, 4 mm zelenihvrh listića pa do početka otpadanja latica.

Simpomi bolesti

Taphrina deformans je vrlo karakteristična i lako uočljiva bolest breskve. Bolest se prvo uočava na mladim listovima, prepoznaje se po karakteristično ukovrdžanim listovima. Pojedini listovi postaju zadebljali, deformišu se, lako se lome i često su veći u odnosu na zdrave listove. Kod deformisanih listova dolazi do hipertrofije (nagli porast tkiva zbog uvećanja broja i veličine ćelija) i hiperplazije (nagli porast biljke ili dela biljke zbog povećane deobe ćelija).

Oboleli listovi često dobiju zeleno-žutu, zeleno-belu boju ili nijanse crvene boje. Deformisani listovi se suše i otpadnu pa se često desi da u maju i junu nastupi potpun gubitak lista na stablu. Nakon gubitka lisne mase dolazi do regeneracije listova što dodatno iscrpljuje biljku, zatim negativno utiče na formiranje cvetnih pupoljaka i takva stabla su podložna zimskom izmrzavanju.

Osim na listovima simpomi se mogu uočiti i na lastarima i plodovima, što je ređa pojava. Zaraženi lastari su zadebljani i deformisani, a na plodovima se javljaju mehurasta ispupčenja.

Uzročnik bolesti

Uzročnik ove bolesti na breskvi je gljivica Taphrina deformans, koja prezimljava na kori drveta, grančicama ili u pupoljcima. Zaraza se dešava na mladom nediferenciranom tkivu. Optimalna temperatura za ostvarivanje zaraze je oko 15,5^о C - 21^о C, a za razvoj kovrdžavosti breskve oko 20^о C.

Zaštita breskve

Preporuka se odnosi na preventivnu zaštitu breskve, a jedino takva je i moguća, fungicidima. Zaštitu treba obaviti pre nego što se ostvare uslovi za infekciju pre kišnog perioda. Zaštitu breskve od kovrdžavosti lista moguće je obaviti u dva navrata:

1. do faze bubrenja pupoljaka - takozvano zimsko prskanje obavlja se 14 - 20 dana pre kretanja vegetacije breskve i koriste se fungicidi na bazi bakra.
   
2. nakon faze bubrenja pupoljaka pa do cvetanja - preventivna zaštita se obavlja preparatima na bazi hlorotalonila, zatim fungicidima na bazi aktivne materije ditianona i fungicidima na bazi aktivne materije dodin.

Jesenje prskanje je potrebno obaviti ako je u toku vegetacije bilo zaraze. Tretiranje se obavlja kad je 75% opalog lišća. Na taj način reagujemo na prezimljujuće oblike patogena.

Na malim površinama infekcija se može smanjiti skidanjem zaraženih listova i rezom zaraženih izdanaka, što na većim površinama nije moguće. Opale, zaražene i pokidane listove bilo bi dobro sakupiti i spaliti izvan voćnjaka. Stabla koja su već zaražena i inficirana ovom gljivicom treba održavati u dobroj kondiciji, što podrazumeva u rano proleće dodati đubrivo na bazi azota i redovno vršiti zaštitu od ostalih bolesti i štetočina.

Foto: Renata Dragović