Kiferov sejanac - stara sorta ponovo u modi

U pojedinim selima na teritoriji opštine Grocka, u poslednjih nekoliko godina je zabeležen trend ponovnog podizanja zasada kruške sa starom američkom sortom kiferov sejanac (Kieffer seedling). Kako objašnjava Dejan Marinković iz PSSS Padinska skela, ta sorta je nastala u Filadelfiji, davne 1847. godine, ukrštanjem usurijske (kitajske) peščane kruške (Pyrus serotina) sa sortom anžu ili viljamovkom, a ime je dobila po svom tvorcu Piteru Kiferu (Peter Kieffer). Marinković napominje da se u Grockoj najčešće mogu videti pojedinačna bujna i vrlo rodna soliterna stabla na podlozi sejanac divlje kruške (Pyrus communis), koja mogu nositi i do 300 kilograma roda. 

Sorta otporna na mnoge bolesti i štetočine

Prema njegovim rečima razlozi ponovnom vraćanju proizvođača toj staroj sorti identični su onima koji su doprineli njenoj popularnosti i u južnim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Sorta kiferov sejanac se pokazala kao izrazito otporna na bakterioznu plamenjaču jabučastog voća, čiji je prouzrokovač bakterija Erwinia amylovora, ali je takođe pokazala otpornost na većinu štetočina, kruškinu buvu, a pre svega na Psylla pyri. Sve navedeno veoma utiče na lako održivu komercijalnu proizvodnju plodova, te je ova sorte kruške interesantna i za rusko tržište. 

Prosečna masa plodova 150-200 grama

Nakalemljen na sejancu divlje kruške, kiferov sejanac obično donosi rod mesec dana posle viljamovke. Većina plodova ima prosečnu masu 150-200g, ali pojedini plodovi mogu da teže 300-400 grama. Oni se se dugo zadržavaju na grani, a kada se koriste za stonu upotrebu neophodno je sačekati da sami, spontano otpadnu sa grana (puna zrelost). Plodovi su u punoj zrelosti slamasto žute boje sa retkim dopunskim crvenilom. Pokožica poseduje krupne lenticele, a meso je izrazito čvrsto i pogodno za pravljenje kompota, odnosno za konzumiranje u svežem stanju. Plodovi se bez pada kvaliteta mogu bez problema čuvati do decembra na temperaturi oko 0°C. Uzgajan na sejancu divlje kruške plod kiferovog sejanca ima mnogo kamenih ćelija oko semenih kućica, pa je zato često je trpkog ukusa.

Kalemljen na BA 29 kiferov sejanac brže prorodi 

Dejan Marinković naglašava da su u poslednje vreme zabeleženi pokušaji podizanja zasada kiferovog sejanca na manje bujnoj podlozi (dunji BA 29), sa kojom je ta sorta kompatibilna, tako da nije potreban posrednik prilikom klemljenja. Na toj vegetativnoj odlozi kiferov sejanac ranije prorodi, a ima i krupnije plodove koji ne sadrže kamene ćelije.