Kod rezidbe krušaka ostavite tri do pet nosećih grana na stablu

U voćnjacima je uveliko u toku zimska rezidba krušaka. Iako jutarnje temperature često budu ispod nule, to ne smeta voćkama da se na njima obavi rezidba. Važno je da se sa stabla odstrane 30 do 40 odsto starijih grana, kako bi se omogućila rodnost i u narednim godinama.

Kruške su, uglavnom, kalemljene na sejancu, tj. divljoj krušci zbog čega su visoke, bujne, sa gustom krošnjom tokom vegetacije i lisnim sklopom koji otežava prodor zaštitnih sredstava unutar stabla.

Kratki prirasti na vrhu stabla

U principu, rezidba se ne razlikuje mnogo od sorte do sorte, važno je ostaviti u donjem i srednjem delu od tri do pet nosećih, skeletnih grana, na kojima se nalaze jednogodišnji i dvogodišnji prirasti koji predstavljaju osnovu rodnosti, odnosno, budući rod.

Ako su previše dugi i blizu provodnice trebalo bi da se odstrane ili prikrate, ako su tanke, kako bi se ispod reza brže formirali generativni pupoljci za narednu godinu.

U gornjem delu i pri vrhu stabla, ako ostanu kratki jednogodišnji i dvogodišnji prirasti, možete smatrati da je rezidba, u prethodnim godinama, bila dobra, jer se na vrhu formiraju krupni plodovi koji neće biti zasenjeni.

Starije grane rezati na "čep"

Dvogodišnji prirasti, koji su pod oštrim uglom u odnosu na provodnicu, mogu da se saviju pod ugao od 90 stepeni, ispod noseće, skeletne grane, radi bržeg formiranja rodnih pupoljaka. Ovo je poželjno naročito ako je dosta golog prostora između skeletnih grana. Ako ostanu pod oštrim uglom, formiranje rodnih pupoljaka prvenstveno će da bude u gornjem delu prirasta, a ako su savijene, duž cele grane.

Isto tako, ako su dvogodišnji i trogodišnji prirasti previše dugački i idu u unutrašnjost krošnje susednog stabla, najbolja stvar je da se skrate na rodni pupoljak, na sredini grane, kako bi mogla da izdrži teret roda. Ovo naročito važi za sortu Abate Fetel kod koje se mlađe grane prikraćuju za 1/3. Ako se odstranjuju izrođene skeletne grane, neophodno je uraditi rez "na čep" ispod kojeg će izrasti novi prirast.

Povećati razmak stabala na sejancu

Savetujemo proizvođačima koji žele da podignu novi zasad krušaka, naročito ako su u pitanju sorte Viljamovka, Santa Marija, Junska lepotica i Abate Fetel, da povećaju razmak sadnje, ako su sadnice na sejancu.

Dva metra u redu nije dovoljno iako se koliko-toliko može održavati prozračnost između dva stabla u redu, ili kad je reč o gustini krošnje jednog stabla. Razmak od dva metra u redu, velika je prevara rasadničara koji žele da povećaju broj prodatih sadnica, tako da je najbolji razmak u redu tri metra, a između redova četiri do pet metara.

U ovom slučaju voćka će moći da ima dovoljno prostora za nesmetan razvoj i donošenje velikog roda. Ako je kruška kalemljena na dunju, razmak u redu može da bude i pola metra, ali stabla nisu bujna i mnogo su lakša za rezidbu i zaštitu.