"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna", kaže Đorđe Marićević iz Orašca.
Đorđe Marićević je u martu ove godine zasadio u selu Orašac 80 ari pod malinom, sorte vilamet. Inače kik bokser od 26 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Kako iz kik boksa u poljopriredu, Đorđe kaže - samo "haj kikom" (visokim udarcem):
"Uložio sam 10.000 evra u ovaj posao i to bez kredita i zaduživanja. Odradio sam sve agrotehničke mere sa dubokim zimskim oranjem, đubrio ovčijim stajnjakom i ugradio sistem za navodnavanje".
Nakon loše prolećne sezone sa vremenskim nepogodama, ovogodišnji rod maline manji je za 40 odsto. Iako je postignut dogovor, nakon sastanaka i putešestvija u Poljsku, da akontna cena maline bude 160 dinara, mnogi proizvođači ostali su pri svojoj ceni od 1,83 evra.
Međutim, iako još nije ubrao svoj prvi rod, i pored toga što su problemi malinara sa cenom dvodecenijski, Đorđe ne bere ni brigu:
"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna. Verujem da će se meni, sa ovom cenom, vratiti uloženo".
Marićević kaže da za njegov budući rod već postoje interesenti, da cena zavisi od samog ugovora i vremena na koji je dogovoren otkup, ali da će ona biti približna trenutno akontnoj. "Uvek će postojati kupac za malinu", siguran je ovaj Orašanin.
Navodnjavanje malinjaka
Srbija je prošle godine bila najveći proizvođač maline sa 83.000 tona roda sa cenom od 230 do 250 dinara za kilogram. Ove godine predstavnici malinara procenjuju da neće biti viša od 55.000 tona roda. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za srpske medije da cena zavisi od inostranih kupaca. Iako je naše tržište Zapadna Evropa, smanjen je broj upita, ali se očekuje skok cena tokom avgusta i septembra.
Da li je pogrešno što su se svi okrenuli malinama uprkos masovnoj proizvodnji i sve nižim cenama, kik bokser iz Orašca smatra da je upravo to ono što je dobro:
"Nije velika greška što su se svi okrenuli malinama, bolje je što nas ima više. Samim tim što nas ima više, bolju ćemo malinu uzgajati, jer će se raditi više na kvalitetu. Dakle, što nas ima više, bolju ćemo malinu stvarati, negovati i konzumirati".
U sezoni 2015/2016, uvoz zamrznute maline u Evropi bio je preko 89.000 tona. Najveći izvoznik na tržište Evropsko unije, a koji nije član EU, je upravo Srbija sa 67,7 hiljada tona, preneo je portal Frešplaza. U ovom trenutku, zbog većih zaliha smrznute maline, cena na tržištu je pala. Ipak, tokom juna, cene za kilogram maline kretale su se od 420 dinara u Španiji do 980 dinara u SAD-u u veleprodaji. Ekspanzija cene maline u Srbiji bila je od 2008. do 2011. godine, kada je cena dostizala i 2,80 evra za kilogram. U godinama posle toga, sledio je pad cena, sa manjim ili većim oscilacijama.
Ipak, razlika postoji u ceni u otkupu i u marketima. Resorni ministar je rekao da moramo raditi "na većoj konzumaciji".
"Cene u megamarketima za jedan kilogram maline nisu realne, jako su visoke i malina bi bolje išla kad bi te cene snizili, a to je moj stav", naglašava Đorđe.
Uprkos hrabrosti i samouverenosti, Marićević ne planira proširenje svog malinjaka, već podizanje zasada pod borovnicom, ali i uzgoj ovaca rase il de frans. Što se tiče maline, njegovi planovi za sledeću godinu su protivgradna mreža, a cilj da napravi i svoju hladnjaču.
Foto: Julijana Kuzmić, Đorđe Marićević
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
