Kome je rezidba bauk - ne može biti voćar

Bez pravilne rezidbe nema ni dobrog roda. Prema rečima stručnog savetnika za hortikulturu, voćari najčešće greške prave zbog nepoznavanja tehnologije gajenja.

Oblik gajenja se u voćarstvu postiže u prvih 4-6 godina i u tom periodu se formira oblik stabla, odnosno, određuje se njegov izgled za sve ostale godine plodonošenja kada ga je samo potrebno održavati.

U čepove se naseljavaju gljivice i bakterije

Ukoliko voćari poznaju oblik gajenja, odnosno kada znaju kako stablo treba da izgleda, tada neće imati probleme u vezi sa rezidbom. Važno je prepoznati prostorne i površinske oblike. Stručnjaci naglašavaju i da se u voćnjacima često mogu videti takozvani čepovi.

Preko njih se u voćke nastanjuju gljivice i bakterije. Ako je proizvođač već napravio čepove, tada je potrebno naneti voćarski premaz - zaštitu od prodora vlage koja ima fungicidna svojstva i zaustavlja ulaz patogena. Tokom rezidbe potrebno je ukloniti sve vertikalne grane, a ostaviti vodoravne i s blagim uglom rasta.

Rezanje pod pravim uglom nije dobro

Mnogi proizvođači režu voćke pod pravim uglom što nije dobro jer rana na biljci ne može da zaraste. Često se dogodi i da voćari naprave preveliku ranu u obliku elipse. Tada ona može da zaraste, ali je biljci potrebno 50% više napora. Pravilno bi bilo rezati pod uglom od 100 do 110 stepeni. Pravilna rezidba omogućava prolazak svetlosti i vazduha do svih grana, pa smanjuje vlažnost i broj prskanja zaštitnim sredstvima.

Rezidbom se mogu dobiti grane na željenim mestima. Takođe, postiže se nešto ranija rodnost voća jer se nakupljeni asimilati dele na manji broj ostavljenih plodova. Tako se dobija više šećera u voću i ranija berba čime proizvođač postaje konkurentniji na tržištu. Plod je lepši, krupniji i ima bolju cenu. Dakle, jasno je da se rezidbom u voćarstvu mnogo toga postiže.