• Razmnožavanje reznica
  • 21.12.2018. 16:15

Kraj vegetacije - idealan za uzimanje zrelih reznica pojedinih voćnih kultura

Zrele reznice koriste se za razmnožavanje listopadnih voćaka i šumskog drveća.

Foto: Bigstockphoto/Pedarilhos
  • 1.677
  • 133
  • 0

Razmnožavanje reznicama, zahvaljujući jednostavnosti, rasprostranjeno je u biljnoj proizvodnji. Iako je ono zastupljeno u hortikulturi, šumarstvu i voćarstvu, najveći značaj pridaje mu se u voćarstvu, upravo zbog toga što se radi o vegetativnom načinu razmnožavanja, gde se osobine matične biljke prenose na potomstvo.

Generativnim razmnožavanjem (semenom) postoji velika varijabilnost, pa je teško spoznati kakvo će osobine potomstvo da poprimi od matične biljke. Upravo su vegetativni načini razmnožavanja napravili revoluciju kod proizvodnje sadnog materijala, zbog skoro detaljnog prenošenja osobina na potomstvo (postoje još neki odlučujući faktori poput osobina podloge kod kalemljenja).

Vegetativni načini razmnožavanja su sledeći: razmnožavanje kalemljenjem, razmnožavanje živićima, izdancima, reznicama, položenicama, nagrtanicama, razmnožavanje deljenjem žbuna i slično.

Razmnožavanjem reznicama može se uspešno razmnožavati većina biljaka

Tradicionalno, najrasprostranjenije je kalemljenje. Ipak, smatra se da najveću pažnju u budućnosti treba posvetiti razmnožavanju reznicama, a prvenstveno zrelim reznicama, zbog niza olakšavajućih okolnosti i samog procenta uspeha razmnožavanja.

Pod reznicama se podrazumevaju vegetativni delovi različitih biljnih organa - korena, stabla i listova odvojenih od matične biljke, kod kojih se na pogodnom supstratu i uz odgovarajuće uslove formira adventivni koren, te se tako reparacijom i regeneracijom dobijaju sadnice pogodne za uzgoj i produktivnost. Reparacija je sposobnost biljke da obnovi izgubljene organe, a regeneracija je sposobnost stvaranja čitavog organizma iz izdvojenih delova.

Ovim vidom razmnožavanja može se uspešno razmnožavati većina biljaka.

Za uspešno razmnožavanje biljaka ovim načinom,trebalo bi ispuniti određene uslove, kao što su uslovi sredine u kojima se vrši ožiljavanje, izbor reznica, tretman i način pripreme, vreme uzimanja i slično.

Naročito se adventivni koren uspešno razvija iz nežnog bljnog tkiva, te se pri ovom postupku mora dati prednost jednogodišnjim prirastima, a izuzetno se mogu koristiti višegodišnji prirasti.

Razmnožavanje reznicama može biti: razmnožavanje korenovim reznicama, razmnožavanje lisnim reznicama, razmnožavanje zelenim reznicama, te razmnožavanje zrelim reznicama. Najčešće razmnožavanje reznicama koje se koristi je upravo razmnožavanje zrelim reznicama zbog momenta prikupljanja ovakvih reznica i načina tretmana istima, kako bi se dobio sadni materijal.

Izbojci koji se upotrebljavaju moraju biti skroz dozreli i normalno razvijeni

Pod zrelim reznicama podrazumevaju se delovi izboja, najčešće jednogodišnjih, bez listova, ali sa pupoljcima, pripremljenim u zimskom mirovanju drvenastih biljaka. Reznice se dobijaju isecanjem izbojaka na dužinu 15-30 cm. Oni izbojci koji se upotrebljavaju moraju biti skroz dozreli, moraju biti normalno razvijeni. Debljina izbojaka mora da bude 5 mm. Tanji izbojci najčešće nisu pogodni, jer su siromašni rezervnim materijama i slabo se ožiljavaju.

Najpovoljnije vreme za uzimanje reznica je neposredno posle završetka vegetacije. U ovom periodu u izbojcima se nalazi najveća količina organskih materija u kojima zavisi stepen ožiljavanja reznica.

Reznice se mogu uzimati sa matičnih stabala iz voćnjaka, ali i iz matičnjaka reznica. Broj reznica koji se dobije od jednog matičnog stabla zavisi od vrste, bujnosti i kondicije matične biljke.

Uzimanje reznica sa matične biljke vrši se oštrim nožem. Najbolje je kada se reznice režu tako da je donji rez neposredno ispod kolenca (nodusa), a gornji 2-4 mm iznad poslednjeg pupoljka ostavljenog na reznici. Ovako izrezane reznice vežu se u snopiće i vrši se njihova stratifikacija. Stratifikacija se vrši u vlažnom čistom pesku ili piljevini. To se mora obavljati u hladnoj prostoriji, gde je temperatura oko 5°C, da bi se sprečilo bubrenje pupoljaka.

Radovi u proleće

Kada dođe proleće, reznice se obično sade u posebno pripremljeno zemljište, koje se u rasadničarstvu inače naziva prporište. To zemljište mora biti dobro porozno i optimalno vlažno. Tamo gde su zemljišta suva, sadnju treba izvršiti dublje, a gde su zemljišta teška, treba izvršiti pliću sadnju.

U prporištu, reznice se sade dosta gusto. Razmaci sadnje su 30x10 cm. Zagrtanje se vrši rahlom zemljom izmešanom sa humusom. Po pravilu, zagrnuti deo pod zemljom je 2/3 reznice, tako da iznad zemlje ostane samo 1-2 pupoljka. Prilikom sadnje, reznice se zaprašuju ili potapaju u neki od fitohormona za stimulisanje ožiljavanja. Reznice ostaju u prporištu celu vegetaciju i za to vreme se dobro ožile i u ranu jesen vade i biraju najbolje.

Zrele reznice se koriste za razmnožavanje listopadnih voćaka i šumskog drveća. Naslovna fotografija prikazuje sadnice smokve, koje su dobijene metodom razmnožavanja zrelih reznica. 


Tagovi

Voće Reznice Zrele reznice Vegetacija Voćne kulture Razmnožavanje


Autor

Bekir Dolić

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Posebno ga interesuje autohtona genetika svih biljnih vrsta.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi