Članovi Radne grupe uverili su se da je malina u Srbiji daleko kvalitetnija od one u Poljskoj. I vizuelno i organoleptički. Pitanje koje se nameće - kako to iskoristiti?
Nakon povratka iz Poljske, član radne grupe i direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju i predstavnik proizvođačke grupacije malinara Božo Joković sumira utiske viđenog i daje konkretne predloge.
Radna grupa, oformljena na sastanku u Vladi Srbije obišla je zasade, bila prisutna u berbi maline i razgovarala sa proizvođačima. Osim toga naša delegacija posetila je i tri hladnjače i jednu kooperativu.
Prema Jokovićevim utiscima, Poljska je velika i uređena zemlja, dobro je organizovala poljoprivredu i u okviru nje malinarstvo. Sprovela je reonizaciju, ojačala proizvođacke grupe i napravila nezavisne odnose u lancu malinarstva. Međutim, to ne prati kvalitet proizvedene maline.
Kao posledica mraza i bolesti prinosi su ove godine desetkovani. U letnjoj berbi očekuju prinose od oko 3t/ha. Jesenje branje će kasniti 2-3 nedelje. Naime, posle kasnog mraza, oni su pokosili izdanke visine 20cm, a kodicija zasada je veoma slaba. Očekuje se pad prinosa od 40-50%.
"Sortiment letnje maline je drastično lošeg kvaliteta. Ponegde ima kvaliteta kod konzumnih sorti. Rod najviše prodaju u industrijsku preradu. Cene su od 0,95€ (114,18 din) za drugu klasu, 1,05€ (126,20 din) za prvu klasu i 1,20€ (144,23 din) za ekstra klasu plus PDV od 7%. Kada se to sve iskalkuliše dolazimo do prosečne cene od 1,10€ (132,21 din) plus PDV. Prevedeno u dinare to otprilike iznosi oko 145 dinara. Nismo uzimali u obzir malinu za svežu potrošnju pošto se to kod nas radi samo sporadično i na malim parcelama", objašnjava Božo Joković.
On zaključuje da Poljska nema sortiment koji bi mogao da konkurise našim malinarima u zapadnoj Srbiji.
"Poljska malina nema tržista kao mi: francusko, nemačko, skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku. Nemaju rolend u frakciji 95/5, 90/10, u pakovanju malih kesa 4x2.5, 10/1. Nemaju kulturu branja što smo videli po veličini i dubini gajbice koja nema otvore. U njih beru 3-4 kg. U komori hladnjača smo videli baru od isceđene maline lošeg kvaliteta", napominje Joković.
On dodaje da Poljaci malinu beru i u pravougaone duboke posude zapremine jedne četvrtine gajbe. "Tamo staje 2kg i to se plaća 5 zlota, što je 1,20€ (144,23 din) po kilogramu plus PDV 7%. U proizvodnim zasadima savremena agrotehnika je slabo zastupljena. Oni nemaju sisteme za navodnjavanje sa đubrenjem, a uz to imaju hladniju klimu sa nedovoljno sunca", kaže Božo Joković.
Joković ističe da su razgovorima s poljskim kolegama saznali da je osnova za formiranje početne cene trenutno stanje na tržištu kao i procena roda u Srbiji. Za razliku od ranije ne primaju subvencije po kilogramu kao nekad. Kooperative rade kao deoničarska drustva bez mogućnosti uticaja i odlučivanja svih članova. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3% za razliku od ariljske maline koja ima 13,5%.
Prema mišljenju Boža Jokovića, Poljska nikako ne može biti konkuret po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom. A osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera.
"Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju: Mačva, Podrinje, centralna Srbije, kao i južni deo Srbije gde se, takođe, proizvodi vilamet i miker. Iako je malinartvo u Vojvodini u povoju, mogu reći da je kvalitet tamošlje polke i polane za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj. Ali neophodno je da razdvojimo kvalitet gajenih sorti.
Na osnovu svega viđenog u Poljskoj ali i iskustava u proizvodnji i plasmanu poslednjih godina Joković zaključuje da smo samo sebi - najveći konkurenti. To je obrazložio u 7 tačaka i poslao u Vladu Srbije:
Božo Joković zaključuje da Srbija nema više zaliha kao pre 4 meseca. Veliki je pad proizvodnje u svetu i da tu šansu Srbija mora iskoristiti.
"Slobodno možemo reći da minimalna cena naše maline može biti uvećana za 20-30 evrocenti na osnovu kvaliteta pre svega za sorte vilamet i miker gde briks dostiže do 14% što se tiče polane kod nje je briks 11% i na tome se mora raditi. Rešenje je da nove zasade podižemo sortama vilamet i miker. Moramo podići prinose i početi malinu da prerađujemo. Moramo ojačati proizvođače i preko udruzenja i zadruga im omogućiti pristup banci, projektima i razvojnim fondovima", tvrdi Joković.
On na kraju naglašava da od maline u Srbiji živi 300.000-400.000 stanovnika. Izvoz je oko 250 milona evra, a kada bismo uradili navedeno mogli bismo postići i pola milijarde deviznog priliva.
Foto: Đorđe Simović, Božo Joković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
