Na jednoj jabuci zarađuje njih šestoro!

Miroslav Pavlović iz sela Blaznava kod Topole Kragujevačke, od kad zna za sebe živi i radi na poljoprivrednom gazdinstvu svojih predaka. Ovaj Šumadinac gaji voće na 10 hektara zemlje i godišnje proizvede oko 30 vagona voća, bez ijednog dinara državne pomoći. Najviše ga boli što na jednoj jabuci, kaže, zarađuje bar šestoro njih koji nemaju nikakve veze sa teškim radom u voćnjaku.

"Kad bih mogao svoju jabuku da prodam bez posrednika, ostajalo bi mi bar deset dinara više koje bih uložio u razvoj proizvodnje. Ovako, gajba prođe kroz bar šest ruku. Svi oni, ni krivi ni dužni, zarađuju na mojim leđima. Od sitnih profitera, švercera, preprodavača...Država nam nije omogućila garantovane cene, a o subvencijama nema ni govora. Evo, recimo u Poljskoj, država dotira proizvođaču 10 centi za svaki kilogram jabuke", kaže Miroslav.

Izlazak na tržište je skup i zahteva poštovanje strogih pravila

Gazdinstvo Pavlovića u centru Šumadije, da bi prodalo voće mora da poštuje stroga pravila, kako bi roba uopšte izašla na tržište. A to košta. Voćka, dodaje naš sagovornik, mora da prođe inspekcije i kontrole da bi zadovoljila standarde Evropske Unije, od pravilnog đubrenja, navodnjavanja, prihrane, zaštite od bolesti. O tome vodi računa agronom koji ih savetuje, a onda još i troškovi za naftu, mehanizacija se podrazumeva.

"Za sve to moram sam da se pobrinem i finansiram. To danas mogu, ali samo zahvaljujući dobrom poslovanju šest generacija koje su učestvovale u formiranju imanja, počev od mog čukundede. Verovatno je i on shvatio da o seljaku niko ne vodi brigu. Evo primera. Ministarstvo je davalo neka podsticajna sredstva. Konkurisao sam za navodnjavanje kap po kap za voćnjak od devet hektara. Za projekat sam dao 2.000 evra da bi mi odobrili 18.000. Oni su to odbili, žalba se negde zagubila i na kraju - nikom ništa! Za te pare koje sam dao za projekat, mogao sam da kupim pumpu", pojašnjava Miroslav.

Zbog štete u hladnjačama polovina roda

Voćare, kao i sve one koji se bave poljoprivredom na otvorenom prostoru, muče i ćudi prirode, pred kojom je često nemoćan. On i njegova supruga Ljiljana, koja radi sa njim na imanju, kao i sin Jovan sa svojom porodicom, prošle godine pretrpeli su ogromne gubitke, zbog čega je u hladnjače smeštena tek polovina planiranog roda.

Poplave i grad naplatili danak

"Prošle godine smo imali poplave, a onda je na kraju došao još i grad. Desetine hiljada evra je potrebno da se iznad voćnjaka postave protivgradne mreže kako bismo zaštitili rod. Za nekoliko minuta nestalo je sve što smo radili, a možda je moglo da se spase kojom protivgradnom raketom više. Ne mogu da shvatim da za sve ima para, a nema za tako važne projekte kao što je protivgradna zaštita. Na kraju su pojedini poljoprivrednici skupljali novac kako bi sami kupili rakete protiv grada", dodaje ovaj voćar.