Nema odmora za vlasnike višnjika: Kišno proleće pogoduje infekcijama

Na teritoriji naše zemlje većina zasada višnje se nalazi u fenofazi intenzivnog porasta ploda kada je i pravo vreme za hemijski tretman protiv prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), šupljikavosti lista (Stigmina carpophila) kao i štetnih insekata poput crne trešnjine vaši (Myzus cerasi) i trešnjine muve (Rhagoletis cerasi).

Lisna pegavost

U našim agroekološkim uslovima lisna pegavost se javlja gotovo svake godine, u manjoj ili većoj meri, a naročito u godinama kada su proleća kišovita. Simptomi se uočavaju na listu, najpre u vidu sitnih, crvenkastih pega, čiji se broj ubrzano povećava izazivajući hlorozu, a onda i prevremeno opadanje lišća. Patogen prezimljava u opalom lišću, a na proleće se tokom fenofaze cvetanja završava formiranje askospora koje vrše primarnu zarazu. Optimalna temperatura za ostvarivanje infekcije je između 16 i 20 stepeni uz prisustvo visoke relativne vlažnosti vazduha.

Višnja i trešnja izložene pegavosti lišća, napadaju i vaši

Od registrovanih fungicida, protiv ove bolesti, primenjuju se sredstva na bazi aktivnih materija dodin i kaptan. Broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova i kreće se od sedam do 14 dana. Ukoliko je vreme kišovito, vremenski interval između tretiranja je kraći.

Šupljikvost lista i crna trešnjina vaš

Bolest šupljikavosti lista ne predstavlja značajan problem na našem području i obično se ne ukazuje potreba za direktnim suzbijanjem, ali svakako treba naglasiti da se koriste isti preparati kao i u borbi protiv bolesti pegavosti lista.

Kada je reč o štetnim insektima, crna trešnjina vaš se javlja svake godine na svim područijima gde se gaji višnja. Napada vrhove letorasta i izaziva njihovo uvijanje, hlorozu, a potom i nekrozu. Prezimljava u stadijumu jajeta u pazuhu pupoljaka, a već početkom aprila se pile osnivačice koje naseljavaju mladu lisnu masu isisavajući biljne sokove.

Posledica ovakvog načina ishrane negativno utiče na fotosintezu, ali i na porast letorasta. Crna trešnjina vaš se već u junu seli na druge zeljaste biljke nastavljajući svoj razvoj. Međutim, krilate forme se na jesen vraćaju na višnju, polažu jaja i tu prezimljavaju.

Mere borbe protiv ove štetne vrste podrazumevaju, najpre, primenu mineralnog ulja u rano proleće u cilju suzbijanja prezimljavajućih jaja, a naredno tretiranje treba obaviti onda kada je višnja u fazi precvetavanja i intenzivnog porasta plodova. Od insekticida tokom vegetacionog perioda primenjuju se sredstva na bazi aktivne materije acetamiprid, lambda-cihalotrin, flonikamid i deltametrin.

Trešnjina muva

Ipak, jedna od najznačajnijih štetočina višnje je trešnjina muva koja se u našim uslovima javlja već polovinom maja. Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu na dubini do 10 centimetara i ima jednu generaciju godišnje. Let imaga traje od maja, pa sve do polovine jula, a za to vreme ženka polaže jaja u plodove. Pile se larve koje se hrane mezokarpom ploda, nakon čega napuštaju plodove, padaju na zemlju i pretvaraju se u lutku.

Suzbijanje trešnjine muve podrazumeva niz agrotehničkih i hemijskih mera. Obradom zemljišta se lutke izbacuju na površinu gde usled nepovoljnih uslova dolazi do njihovog uginjavanja. Međutim, ne mogu se sve lutke uništiti na taj način, pa je primena insekticida gotovo obavezna tokom vegetacije. Izuzetno je važno na vreme postaviti lovne klopke kako bi se pratio let imaga, čime se određuje pravi momenat tretiranja.

U te svrhe koriste se insekticidi na bazi piretroida kako bi se populacija maksimalno smanjila. Sledeće tretiranje treba obaviti na samom početku zrenja i tom prilikom se koriste sredstva na bazi acetamiprida.