Nenad Magazin: Obilne padavine najviše oštetile jagode i trešnje

S obzirom na to da je jagoda bila najviše pogođena proteklim kišnim periodima i jakim padavinama, u ovom trenutku najugroženiji voćarski okrug u Srbiji je Mačvanski, jer je u tom mestu i najveća proizvodnja ovog voća, kaže za Agroklub šef Departmana za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin.

Najveća šteta zbog  neravnomernih padavina

Kako Magazin objašnjava do velike štete kod jagoda i trešanja je došlo zbog velike količine padavina u kratkom periodu, jer jaka kiša i krupne kapi mehanički oštećuju plod.

"Za jagodu je najštetnije to što padne ogromna količina kiše u jednom momentu, takođe i za trešnju. Šljive, kruške i jabuke malo lakše to podnesu. Veliki je problem i što je zbog velikog blata često nemoguće ući u zasade kako bi se plodovi prebrali tako da oni u tom slučaju prezrevaju," napominje Magazin.

On dodaje da je na terenu mala ponuda kvalitetne trešnje, jer su sve rane sorte popucale zbog velike količine padavina u pred zrenje i u toku zrenja trešnje. Magazin podseća i da voćke nisu imale dovoljno svetla i da nisu uspevale da proizvedu potrebnu količinu hrane zbog toga što do fotosinteze nije došlo u punom obimu, te da su zato voćke odbacivale plodove.

Mraz i grad dodatno uticali na smanjenje plodova

Mraz, zatim niske temperature u martu i hladan period u toku proleća uticao je na smanjenje plodova kod stonog voća. Broj plodova znatno se smanjio kod šljiva, ali do kraja sezone i berbe koja je krajem avgusta ima još vremena, tako da je još uvek rano za konačne procene. Po uvidu stručnjaka, na terenu je šarolika situacija s obzirom na činjenicu da je neke predele, osim jaki kiša, pogodio i grad.

“Ova godina nije laka i jednostavna za naše voćare. Kod stonog voća, kod većine voćnih vrsta koje su namenjene stonoj proizvodnji ako ima grada onda smo u velikom problemu. Kod jabuke, kod stone kruške, kod svih stonih voćnih vrsta, kod breskve jedini način zaštite jesu protivgradne mreže, to je ono što proizvođač mora da uradi”, poručuje Magazin.

Žutilo u malinjacima preti da prepolovi rod

Iako su plodovi oštećeni, moguće ih je iskoristiti

Magazin objašnjava da je ipak moguće iskoristiti i delimično oštećene plodove onih voćnih kultura koje se prerađuju. Prema njegovim rečima, kajsija koja je delimično pogođena gradom može da zaraste i da dalje ide u neki vid prerade. Međutim, jabuka mora da bude besprekorna i čista, tako da ako je bila izložena gradu, može da se iskoristi isključivo za preradu i njena cena u tom slučaju znatno može pasti.

Najsigurnija proizvodnja je u zatvorenom prostoru

Šef katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu naglašava da nagli prelaz iz kišnog perioda u visoke temperature takođe nije nimalo dobar za voćarske kulture. Objašnjava da takve nagle klimatske promene dovode do ubrzanog sazrevanja plodova. Podseća da bez dobrih kiša nema poljoprivrede, ali da one moraju biti ravnomerne.

Prema njemu, idealni vremenski uslovi za razvoj voćarstva su zime sa temperaturama koje ne idu ispod minus 20 stepeni, dok leti taj podeok ne bi trebalo da bude iznad 30 stepeni. Posebno ističe da raspored padavina mora biti raspoređen najviše u toku vegetacije.

“Ipak, takvih uslova nema. Zbog toga proizvođači moraju da prelaze na sisteme gde oni kontrolišu više tih klimatskih faktora, protivgradnom mrežom, sistemom za navodnjavanje, kao i sistemima za zaštitu od grada", poručuje Magazin.

Kao mere prevencije, preporučuje proizvodnju u zatvorenom prostoru poput plastenika i staklenika. Ukoliko je voće na otvorenom, bitno je gajiti ga na gredicama tako da bude izdignuto iznad zemljišta. Važan aspekt je i da zemljište na kojem se gaji voće ne bude ono u kojem se zadržava voda.

Više nadmorske visine najbolje za voćarstvo

U Srbiji se teren i zemljište dosta razlikuje od jednog do drugog okruga, tako da nije preporučljvo gajiti određene vrste voća u predelima koji nisu zahvalni za njihov razvoj. Zapadna Srbija je poznat voćarski i malinarski kraj. U delovima sa većom nadmorskom visinom uspešnije je baviti se voćarstvom jer su tu manji rizici od mrazeva. 

"Najvažniji faktor rizika koji utiče na smanjenje voća u Srbiji je mraz. Niske temperature u vreme cvetanja ili zimske temperature. Tamo gde je taj faktor manji, a to su veće nadmorske visine ali ne previsoke, je teren koji je pogodan za voćarstvo," objašnjava Magazin dodajući da je za dobru proizvodnju, pored toga, veoma bitan faktor i navodnjavanje.

Savetuje poljoprivrednike da u ravnici nije preporučljivo gajiti voće, ali da je ukoliko ipak žele da se bave ovom granom poljoprivrede u Vojvodini, najbolje da uzgajaju jabuke, kruške, šljive i višnje.

Posle velikih padavina, moguć nastanak bolesti u plodovima

Padavine, osim što mogu da fizički i vizuelno oštete plod, takođe mogu izazvati i pojavu različitih bolesti u plodovima što dalje može u potpunosti da uništi plod. Kod jagode najveći problem predstavlja botritis, dok je kod trešanja to monilija.

Ovo su najčešća oboljenja voćki tokom juna

Profesor Magazin naglašava da je neophodno da voćari sprovedu tretmane pred zrenje plodova i to pre svega kalcijumom, ali i drugim preparatima koji utiču na bolju čvrstinu ploda što, kaže, pomaže voću da bolje podnese kišni period.