Nenad Magazin: Prošlo je vreme otkupa, vreme je da se okrenemo prodaji

Borovnica i jagoda imale su dobru cenu u ovoj sezoni, donekle i višnja, dok sve ostale voćne vrste nisu adekvatno vrednovane na tržištu kada je u pitanju cena, kaže Nenad Magazin. Najgore, u tom lancu, prošli su voćari.

"Možemo reći da su cene bile korektne i dobre za jagodu, borovnicu i za oblačinsku višnju u severnim delovima Srbije. Ali je na primer, u južnim delovima ta cena bila mnogo niža, gde je bila svega oko 30 dinara što je posledica malog broja otkupljivača višnje i loših tehnologija proizvodnje. Često su lošijeg kvaliteta višnje u tom delu Srbije. Sve ostale voćne vrste, da krenemo od stonih šljiva zaključno sa jabukama, imale su jako lošu cenu," naveo je Magazin.

Sve voćne vrste koje su izvozno orijentisane su imale jako lošu cenu što je, poručuje naš sagovornik, zabrinjavajuće, dodajući da za to postoji više razloga. Najveći problem stvara to što je domaći izvoz najviše usmeren ka Rusiji koja nameće neka svoja pravila.

"Mi smo u problemu jer kad imate samo jedan izlaz i jedno tržište onda često zavisite u potpunosti od tog tržišta. I imamo situaciju da, zbog uredbe koja je donesena o ograničavanju broja izvoznika, mogu da izvoze samo oni koji zadovoljavaju određene uslove i imaju registraciju u ministarstvu. Imamo smanjen broj onih koji izvoze voće. Svako smanjenje dovodi do neke monopolizacije, do smanjenja konkurencije, do obaranja cena i mislim da je to dobrim delom doprinelo ovoj lošoj situaciji sa cenama u ovoj godini," poručio je Magazin.

Novi sporazum o izvozu voća i povrća sa Rusijom od 20. oktobra

Okrenuti se novim tržištima i prodaji

On je naglasio da bi trebalo da se, iz ove situacije, izvuku zaključci i da se sagleda šta je nova uredba sa Rusijom donela pozitivno, a šta negativno i da treba razmisliti kako dalje postupati da i proizvođači i uvoznici budu zadovoljni.

"Ako neka mera guši proizvodnju na ovaj način, to nije dobro jer je država dosta novca uložila u podizanje novih zasada i u razvoj voćarstva da bismo već drugu godinu imali ovu situaciju sa izvozom koja nije dobra," ocenio je Magazin.

Prema njegovom mišljenju, treba se okrenuti novim tržištima, ali i prodaji. Smatra da bi potencijalna tržišta mogla biti Evropska unija, zemlje CEFTA, Severna Afrika, Bliski Istok, pa čak i Indija ili Kina za recimo jabuku.

"Osim novih tržišta, treba i aktivno razmišljati o prodaji. Prošlo je vreme otkupa i koncepta razvoja voćarstva po tome da vi posadite, u jednom momentu oberete, kupac vam dođe na kapiju, vi to predate i ne mislite više o tome. Danas moramo uraditi jedan korak više, a to je da se aktivno bavimo prodajom," poručio je naš sagovornik.

Prosečan rod imale su breskva i kajsija, najugroženije jabuka i kruška

Kada su u pitanju prinosi i kvalitet roda, najugroženije voćne vrste bile su jabuka i kruška. To se, navodi Magazin, više očekivalo od drugih vrsta koje su osetljivije, poput kajsije.

"Razlog je to što je kajsija ranije cvetala, zametnula plodove koji su otporniji, dok su mrazevi oštetili tek razmaknute cvetove jabuke u cvastima. Pogotovo u Vojvodini smo imali dosta štete. To je uticalo i na kvalitet ploda, imamo dosta rđaste prevlake kod svih voćnih vrsta. Možemo reći da, su što se tiče prinosa i kvaliteta pojedine voćne vrste podbacile. To su jabuka i kruška, ali i jagoda," navodi Magazin.

Prosečan rod, kako kaže, bio je kod breskve i kajsije, dok su šljva i trešnja takođe podbacile. Ova proizvodna godina je bila specifična i po velikoj količini padavina u prvom delu vegetacije i po hladnom vremenu u periodu cvetanja što je, ocenjuje Magazin, takođe uticalo na loš rezultat i veće ulaganje proizvođača u zaštitna sredstva.