Nova sorta jabuke Ivana: Otporna na čađavu krastavost i pepelnicu

Proizvodnja konvencionalnih sorti jabuke danas nije moguća bez hemijske zaštite od prouzrokovača gljivičnih oboljenja, kojih u toku vegetacije može biti i do 15 puta. Ovo predstavlja problem proizvođačima koji su u organskoj proizvodnji, kao i hobistima koji bi proizveli zdrave plodove za svoju porodicu.

Sortom jabuke Ivana koja je nastala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dugogodišnjim radom profesora Vladislava Ognjanova i njegovih saradnika, napravljen je veliki iskorak zahvaljujući genetskoj otpornosti prema prouzrokovačima čađave pegavosti lišća i krastavosti plodova i pepelnice, ali i visokoj tolerantnosti prema prouzrokovaču bakteriozne plamenjače. Stoga zahteva od pet do 10 puta manju hemijsku zaštitu nego konvencionalne sorte.

"Ideja potiče od samog početka mog oplemenjivačkog rada, nakon završenih magistarskih studija, kada je genetička otpornost na parazite bila jedna od osnovnih svojstava koja je ugrađivana u nove sorte", navodi profesor Ognjanov i dodaje da je cilj bio ugraditi vertikalnu otpornost, za koju su zaslužni major geni, ali takođe izuzetno važno iskoristiti i minor gene zaslužne za horizontalnu otpornost, koja obezbeđuje da ovi prvi mnogo duže traju.

Kvalitetni plodovi bez zaštite zbog minor gena

Da bi se to postiglo pre svega bio je potreban početni materijal, pa je Ognjanov u prvih desetak godina svog selekcionog rada i hibridizacije uložio veliki trud da sakupi sve naše stare autohtone sorte iz prirodnih populacija, čime je Balkansko poluostrvo izuzetno bogato. Njihova glavna karakteristika je da imaju samo minor gene, koji im omogućavaju da vekovima rađaju kvalitetne plodove bez ikakve zaštite. Nakon prikupljanja urađena je evaluacija sorti na nivo genetičke otpornosti na parazite, čime je dobijena prepoznatljivost i jedinstven materijal koji nigde u Evropi nije postojao i koji je korišćen u selekcionom radu.

Od svih prikupljenih na kraju se kao najbolji roditelj pokazala bihorka, koja je pri ukrštanju sa drugim sortama koje poseduju vertikalnu otpornost davala kvalitetne hibride.

Ivana je sorta jabuke stvorena ukrštanjem starkinga bihorke, pa je ispod major gena nasledila horizontalnu otpornost, determinisanu velikim brojem gena sa malim delovanjem, što je izuzetno značajno, jer stečenu otpornost patogeni mutacijama teško prevazilaze. Sve navedeno našu novu sortu čini jedinstvenom, jer je u svetu postojala još samo američka sorta liberti koja poseduje obe vrste otpornosti.

Osnovne odlike

Rano prorodi, a zatim rađa redovno i obilno. Ivanini plodovi su izuzetno krupni, okruglasto-spljošteni, koji mogu dostići i do 800 gr, pa se veličina kontroliše rodnošću, pri čemu se dobija ekstra klasa plodova oko 200 do 250 gr. Nema alternativnog rađanja. Osnovna boja pokožice je žutozelena sa metalik crvenim rumenilom, koje na osunčanim delovima prelazi 60 odsto, što se ne može videti kod drugih novih sorti, a dolazi do izražaja zbog toga što nema pepeljka.

Na taj način privlači pažnju do te mere da su plodovi postizali najvišu cenu u otkupu za rusko tržište. Ovo je čvrsta, transportabilna jabuka sa mogućnošću dugog čuvanja, čak i u konvencionalnim hladnjačama. Plodovi ne pucaju, ne opadaju i nemaju gorkih pega u mezokarpu. Osim za konzum, zbog svog slatkonakiselog ukusa pogodna je i za preradu u hranu za decu i proizvodnju sokova. Što se tiče oprašivača, sadi se zajedno sa sortama koje cvetaju u isto vreme, a to mogu biti petrovača, eva, villijams prajd i druge.

Zimska rezidba joj je vrlo jednostavna, jer u odnosu na druge sorte ima veoma krupne cvetne pupoljke koji se lako uočavaju raspoređeni po celoj kruni, čak i u dubini. Može da se kalemi na M9 podlogu, ali zbog svoje srednje bujnosti primerenija joj je M26, na kojoj je moguć uzgoj i bez naslona, ali pri sadnji na 1,2 do 1,5 metara.

Sazreva 10 dana pre gale, kada na tržištu uopšte nema sveže jabuke i kada su hladnjače manje-više ispražnjene, pa je interesantna i za podizanje velikih zasada, jer svojim ranim zrenjem pokriva prazan period od kraja juna do 10. avgusta. Za sada postoje dva velika zasada pod ovom sortom, jedan u sistemu konvencionalne proizvodnje u Kaću, a drugi u sistemu organske proizvodnje u Futogu.

"Ono što je bitno za njih jeste to da cena koštanja ne prelazi osam dinara po kilogramu, a nijedan plod se ne proda za manje od 50 dinara, dok je kod standardnih sorti cena troškova proizvodnje i do 60 odsto cene na tržištu", navodi profesor.

Kojim štetočinama je podložna?

Interesantna je i za amaterske zasade i okućnice, jer se sa dva do tri ciljana tretmana postiže kompletna zaštita plodova, zbog toga što ne postoji genetska otpornost na parazite kao na prouzrokovače oboljenja.

Tokom maja sorta ima bujan porast, pa je podložna napadu lisnih vašiju, a problem može predstavljati i jabukin smotavac. Ove štetočine se tretiraju krajem maja i tokom juna, kada je cilj suzbiti početne generacije, međutim ako i dođe do pojave šteta u amaterskim zasadima, nije velika tragedija - smatra se, jer se i takvi plodovi mogu pojesti. Sa druge strane, ukoliko se ovi tretmani početkom leta izvedu na adekvatan način, rezidua u plodovima neposredno pre berbe neće biti.

"Autori sorte smo profesorka Mirjana Ljubojević sa 30 odsto i ja sa 70 odsto, ali je u toku selekcionog rada veliki broj doktoranata, magistranata i studenata kroz svoje diplomske radove dalo doprinos, jer je stvoriti novu sortu jabuke ogroman posao koji nije moguć bez velikog broja ljudi", navodi Ognjanov.

Na sortnu listu Ivana je upisana 2018. godine i trenutno se nalazi u prodaji u nekoliko rasadnika, od kojih je jedan upravo rasadnik "Mavm" profesora Ognjanova u Kaću. Cena sadnica je ista kao i drugih sorti koje se kod njih prodaju, jer je ulog rada i cena repromaterijala ista kao i konvencionalnih sorti.