Iako prethodna godina nije donela očekivane rezultate, Slavko Bogdanović iz Paraga ne odustaje od malinarstva, očekujući bolji rod i povoljniju cenu.
Prve sadnice malina Slavko Bogdanović iz Paraga posadio je pre četiri godine. Kako ima mali posed, površine tri katastarska jutra, računao je da će proizvodnjom maline imati bolju računicu, nego da se seje ratarske kulture - soju ili kukuruz. Osim toga, malina je u ovom bačkom selu, gde se više od 60 porodica bavi ovim poslom, već nekoliko godina veoma popularna, s obzirom na to da su podizani novi ili proširivani postojeći malinjaci, čija se ukupna površina približava brojci od 100 jutara.
"Na malom posedu ratarske kulture ne mogu doneti neki značajniji prihod, tako da sam i ja odlučio da kao i brojni poljoprivrednici u Paragama podignem malinjak. Posadio sam jedno jutro polke, a drugo polane. To su sorte koje su uobičajene za Vojvodinu. Malina sorte polka je kvalitetnija, slađa, krupnija i čvršća, te je pogodnija za berbu, dok je polana sitnija I kiselija", kaže Bogdanović.
On napominje da je prvom berbom, odnosno prvom sezonom, bio zadovoljan. Rod je bio dobar, cena solidna, tako da je vratio novac koji je uložio u podizanje malinjaka. Međutim, prošla godina je, kako kaže, bila katastofalna i sve je bilo ispod očekivanja.
Bogdanović potvrđuje ono kroz šta su prošli malinari, odnosno da su vremenske prilike bile nepovoljne, od početka sezone , te je rod bio znatno manji, a što je najvažnije - cena je bila neočekivano niska.
"Cena se kretala od 110 do 120 dinara, ali moram naglasiti da sam jedan deo roda prodao čak i po 100 dinara. Radnike koji su dolazili iz svih okolnih sela plaćao sam u proseku po 1.600 dinara. Ulagao sam tokom sezone u zaštitu, navodnjavanje, a sve skupa je bilo ispod očekivanja. Računica koja je sasvim jasna jednaka je nuli", ocenjuje Bogdanović.
Bogdanović kaže da su mnogi proizvođači bili u minusu, jedino je zarade bilo u malinjacima koji su manje površine i gde su članovi domaćinstva svakodnevno učestvovali u berbi koja traje od jula do prvih mrazeva i tako smanjili troškove proizvodnje.
Kao i većina malinara, i Slavko Bogdanović napominje da je proizvodnja maline jedan ozbiljan i skup posao:
"Malinjak zahteva velika ulaganja. Mora se voditi računa da zasad bude zdrav i dobro odnegovan, što se postiže hemijskim tretmanima po savetu stručnjaka. Proizvodnja malina zahteva navodnjavanje, što je velika stavka. Prilikom podizanja malinjaka ja se nisam odlučio za navodnjavanje kap po kap, jer mislim da mi je jednostavnije, praktičnije i isplativije orošavanje vodenim topovima".
Ovaj paroški malinar kaže da nema u planu povećanje malinjaka, ali da spremno čeka prolećne radove:
"Prethodna godina je bila loša, ali pred nama je nova sezona. Znam da ima malinara koji su, vodeći se prošlogodišnjim računicom, odustali i preorali svoje zasade, ali ja ne odustajem. Ne bih ni proširivao malinjak, jer na osnovu dosadašnjeg iskustva mislim da su bolji manji posedi, gde u radu može da učestvuje cela porodica", kaže na kraju Bogdanović i dodaje da ga u martu očekuju poslovi na pripremi malinjaka, odnosno prihrana I freziranje zemljišta, kao i redovno praćenje situacije u ovoj oblasti, s obzirom na to da su nedavno najavljene investicije u prerađivačke kapacitete, koje bi mogle rešiti pitanje plasmana i cene "crvenog zlata".
Foto: Rada Milišić
Autorka
