• Pistaći
  • 18.08.2020. 12:00
  • Rasinski okrug, Selište

Pistaći - vrsta koja se uspešno može gajiti i u Srbiji

Ideja o proizvodnji sadnica pistaća rodila se pre pet godina, kada sam saznao da se u selu Donji Matejevac kod Niša nalaze plodonosna stabla pistaćija stara nekoliko godina, otkriva za Agroklub Dejan Jakovljević iz sela Selište.

Foto: Dejan Jakovljević
  • 2.792
  • 673
  • 1

Poljoprivredno gazdinstvo Jakovljević tradicionalno se bavi proizvodnjom voćno - loznog sadnog materijala više od šezdeset godina. U selu Selište na levoj obali Zapadne Morave između Kruševca i Trstenika ova porodica generacijski proizvodi široku paletu sadnog materijala. Počeli su proizvodnjom loznih kalemova koji su izvozili u SSSR. Međutim, nestabilna cena voća i varijabilna potražnja opredelila ih je da svoju dotadašnju proizvodnju promene.

"Krajem osamdesetih godina prošlog veka, usled teške ekonomske situacije i raspada Sovjetskog saveza počeli smo da proizvodimo voćne sadnice. Ponuda voćnih sadnica u početku bila je standardna (šljiva, jabuka, trešnja, breskva i druge.), ali 2000. godine počeli intenzivno da proizvodimo sadnice koštunjavog voća; orah, lešnik, badem", kaže Dejan Jakovljević.

Pistaći kod Niša

U saradnji sa institutom u Čačku, Fererom i Raušedom iz Italije, zasadili su preko 1.200 ha zasada vrhunskih sorti lešnika poput romana, delalange, gifoni, enis i drugih.

Pistaći se ne štite od mraza i ne zahtevaju posebnu negu

"Ideja o proizvodnji sadnica pistaća rodila se pre pet godina, kada sam saznao da se u selu Donji Matejevac kod Niša nalaze plodonosna stabla pistaća stara nekoliko godina, koja se ne štite od mraza i ne zahtevaju posebnu negu. Odlazim u posetu kod porodice Igić i tada sam od Vitomira saznao nešto više o pistaćima."

Samo pistaći mogu da podnesu temperaturne oscilacije od 40 stepeni

Iskustva u inovativnoj i dinamičkoj proizvodnji su nekako bila sastavni deo porodice Jakovljević. Odatle kreće Dejanovo angažovanje, posvećenost ovoj biljnoj vrsti koja je neobična za naše podneblje. Ranijih godina sarađivao je sa profesorom Ivom Miljkovićem iz Zagreba na njegovoj knjizi "Leska". Znao je da prof. Miljković ima knjigu o pistaćima, krenuo je u edukaciju, istraživanje o pistaćima; sortama, podlogama, tipovima zemljišta, klimatskim uslovima.

"Podatak o postojbini pistaća bio mi je od ranije poznat. Kroz edukaciju i nova saznanja dolazim do podatka koji me je šokirao, pistaći ne rastu u Iranu zato što im je tamo idealno, već zato što jedino oni mogu da podnesu tu surovu klimu i temperaturne oscilacije od 40 stepeni Celzijusa u jednom danu", otkriva nam naš sagovornik, koji je nakon saznanja da ova biljka može da raste u našim uslovima krenuo u odabir sorti.

Raste potražnja za orašastim plodovima, do 2050. povećanje proizvodnje za 11 puta?

"Za početak sam kao najbezbedniju odabrao sortu kerman kao žensku, koja je najzastupljenija na svetu u različitim klimatskim područjima i mušku sortu peters koja ima najduži period polenizacije. Odabir podloge pao je na "pistacia alantica" ili kod nas poznata mastika, koja provereno uspeva u našem klimatskom podneblju. Prve sadnice te selekcije dobili smo i plasirali krajem 2018. godine. Ove sadnice su odlično podnele dve zime i lepo napreduju."

Kalemljenje na korov?

Rasadnik Jakovljević trenutno u ponudi ima dvogodišnje sadnice u biorazgradivim kontejnerima sa kojima se sade, jer imaju jako osetljiv piramidalni koren i nije preporučljivo uklanjati zemlju tokom sadnje. Ove godine u saradnji sa kolegama iz Turske i Grčke rade na proširenju asortimana. Nove sorte aegina, gumdrop i bianca biće u ponudi sredinom sledeće godine.

"Intenzivno radimo na kalemljenju terebintusa u Hrvatskoj koji je izuzetna podloga pistaća. Hrvatska je do prošle godine terebintus tretirala kao korov, nisu znali šta je", kaže Jakovljević.

Kao dobra podloga pokazao se terebintus

Kalemljenjem se određuje sorta, pol biljke kao i izbor podloge prema klimatskim i zemljišnim uslovima u kojima se proizvodnja obavlja.

Pistaći su dvodome biljke, imaju samo jedan pol cvetova i zato je potrebno imati mušku i žensku biljku. Muške biljke oprašuju radijus od 30 m, tako da najudaljenija ženska sadnica ne sme biti 15 m udaljena od muške, kako u redu tako i u bočnim redovima. Bitno je napraviti dobar raspored i tako svesti na minimum muške sadnice koje ne plodonose i nisu rentabilne u zasadu. Sadnja se obavlja 5x5 metara ili 4x6 metara. Pistaći rastu u formi stabla i dostižu visinu od šest metara i širinu krošnje od oko 4,5 m.

Do 15 kg roda u našim uslovima

Sadnice pistaća počinju da plodonose u petoj godini ukoliko su kalemljene (u trećoj ukoliko su dvogodišnje sadnice). Posle deset godina imaju prinos 15 kg čistog ploda, što je maksimalan rod u našim proizvodnim uslovima.

Pistaći nisu zahtevna voćna vrsta, jedini problem u proizvodnji predstavljaju bolesti Alternaria i Botryosphaeria koje se uspešno rešavaju prskanjem. Štetočine i insekti ih ne napadaju usled jake arome slične smoli četinara.

Navodnjavanje je neophodno u prvoj godini dok koren do dostigne dubinu od 0,5 m. Kasnije se navodnjavanje primenjuje radi unošenja vodotopivih preparata za ishranu biljaka.

Rentabilna vrsta

Sazrevanje plodova počinje krajem avgusta kada se makazama skidaju grozdovi i suše na promaji do pucanja ljuske (pet do šest dana). Mogu se prodavati i konzumirati u pečenom i svežem stanju. Sveži su zdraviji za konzumiranje, pečeni su obično posoljeni i peku se tri minuta na temperaturi od 150 stepeni. Veleprodajna cena pistaća u Srbiji trenutno iznosi 15 evra po kilogramu, a otkupljuju ga svi konditori, prodavnice zdrave hrane.

Pistaći su veoma rentabilna voćna vrsta, ako uzmemo u obzir visinu uloga, održavanje zasada i cenu ploda.


Foto prilog


Tagovi

Pistaći Sorte pistaća Dejan Jakovljević Proizvodnja sadnica Rasadnik


Autorka

Marija Spasić

Doktor biotehničkih nauka oblast ratarstvo.