Podgorina poznata po šljivi - sušenoj i čokoladiranoj

Vredni domaćini iz Podgorine i ove godine po 17. put dočekali su brojne goste iz Srbije i zemalja okruženja, kako bi predstavili šljivu, plavo blago ovog kraja. Na Sajmu šljiva koji je ove godine okupio više od 100 izlagača, predstavljena je sveža i suva, pekmez, rakija, slatko i kolač od ovog voća.

"Uspeli smo da je odgajamo, uberemo, preradimo i da pokažemo da se od poštenog rada može živeti", izjavio je prilikom otvaranja Sajma predsednik Opštine Osečina Nikola Tomić i dodao da se dosta ulaže u infrastrukturu, ali i u kulturu i ekologiju u ovom mestu i da se tako mogu obezbediti uslovi dostojni čoveka.

Priznanje za najvećeg izvoznika šljive u Srbiji pripalo je preduzeću Agranela iz Valjeva, dok je za najvećeg izvoznika suve šljive ove godine proglašeno preduzeće Jovanović Voće iz Osečine.

"Priznanja stižu, i mi jesmo jedno od najvećih izvoznika suve šljive iz Podgorine. Što se tiče kvaliteta ploda ove godine, bio je zadovoljavajući. Ova kiša koja je padala u prethodnom periodu pogoršala je kvalitet, pa ćemo videti kako će se odraziti u sušenju i verovatno će se produžiti vremenski proces sušenja", kaže vlasnik preduzeća iz Osečine Ljubiša Jovanović i dodaje da što se tiče izvoza, zbog korone je bilo otežano, i da su uspeli da prevaziđu te poteškoće, kao i da su zadovoljni kompletnim izvozom koji su ostvarili.

Otkupna cena 20 do 24 dinara

Proizvođači šljive su saglasni da je "plavog zlata" ove godine dobro rodila i da je i kvalitet dobar, ali je otkupna cena niska i kreće se od 20 do 24 dinara za svež plod. Ni cena rakija u kojoj završava najveći deo šljive nije visoka, kreće se oko 500 dinara za litar, pa se oni koji imaju zasade ovog voća pitaju, šta da rade? Iako je godina bila sušna, to nije uticalo previše na kvalitet ploda, a proizvođači su se nadali da će otkupna cena biti bar 40 dinara, koliko je bila prošle godine.

Od dobrog voćnjaka, dobra i rakija - gde su "cake"?

U odnosu na prošlu godinu, troškovi održavanja voćnjaka porasli su tri puta, zbog čega sa trenutnom otkupnom cenom proizvođači nisu nimalo zadovoljni, pa se mnogi odlučuju za sušenje, ali koja će cena suve šljive biti i to je neizvesno.

Kako nastaje suva šljiva?

Na porodičnom imanju Simića u Gornjem Crniljevu, šljiva se gaji na površini od osam hektara. Od roda koji dobije, pored proizvodnje rakija, veći deo ide na sušenje. 

"Na imanju imamo više od 3.200 stabala, voćnjak je star 15, 16 godina i sad je u punom rodu. Šljive počinju da rađaju u trećoj godini, ali tek sa deset može se očekivati pun rod. Svako stablo sada može da da i do 100 kilograma. Stenlej je sorta koju imamo i koju prerađujemo. Zahtevno je održavanje voćnjaka, ali ova godina je najteža koju pamtim", kaže Goran Simić i dodaje da je bila suša, a da su oni na takvoj poziciji da nemaju uslove za navodnjavanje, dok je na sreću rod krupan i kvalitetan.

Samo u Gornjem Crniljevu ima oko 40 mini sušara kapaciteta do 1.000 kilograma i pet većih pogona i praktično, svaka druga kuća bavi se sušenjem šljive.

"Za sušenje se bira zdrav plod, koji ne sme da bude truo niti crvljiv. Sušenje se sada obavlja u sušarama sa toplim vazduhom. Nekada se sušila na dimu, al mi to ne možemo da koristimo u daljoj proizvodnji, jer ne može da prođe analize i u selu više nema takvog načina sušenja", kaže naš sagovornik.

Suva šljiva se suši na 18 do 20 odsto vlage, može biti i na 23 procenta, ali je tada veći rizik da propadne. Da bi se izvadila košpica, dehidrira se do 35 odsto i kad se izvadi košpica, prilikom pakovanja dodaje se prehrambeni glicerin i zato je sjajna na izgled, otkriva Simić.

Punjena lešnikom, bademom, orasima i prelivena čokoladom

Tri generacije Simića je radilo i od tradicionalnog domaćinstva koje je sušilo nekoliko tona suve šljive, doprinelo je da postanu veliki proizvođači sa ozbiljnim prerađivačkim kapacitetima.

"Mi imamo ukupno 17 proizvoda u čokoladi. U tri stavljamo lešnik, badem i orahe i nismo taj asortiman proširivali. Imamo i četiri vrste čokolade koje pravimo, tri su bez šećera i jedna je sa šećerom. Trudimo se da naša čokolada kojom prelivamo voće bude kvalitetna", kaže on i dodaje da su zato ponosni, što im se proizvodi mogu naći u sedam do osam hiljada maloprodajnih objekata u Srbiji.

Simići imaju veliku sušaru i dnevno mogu da osuše devet do 10 tona. Šljivu dokupljuju, najpre iz šabačkog kraja gde prvo zri, pa sve do Blaca.

Podgorina je rekorder po broju stabala šljiva po glavi stanovnika, sa više od 3.000 hektara pod ovom voćnom kulturom. Trećina od ukupne proizvodnje suve u Srbiji, proizvede se u Podgorini koja se sa 160 mini sušara i 27 industrijskih tunela za sušenje, svrstava među ozbiljne prerađivače voća.