"Ako napravimo rez ispod vršnog pupoljka, zapravo smo uklonili ceo potencijalni rod s te grančice", upozorava stručnjak za voćarstvo, dr sc. Dejan Bošnjak.
Na oglednom polju Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku nalazi se zasad jabuka u kojem uzgajaju 33 različite sorte. Na njima se sprovode brojna istraživanja i edukacije o savremenoj voćarskoj proizvodnji. Upravo tamo razgovarali smo s dr sc. Dejanom Bošnjakom, stručnjakom za voćarstvo, koji je objasnio osnovna pravila rezidbe jabuke u intenzivnim zasadima.
Kako ističe, ona je jedan je od najvažnijih zahvata jer direktno utiče na rodnost stabla, kvalitet plodova i dugoročnu stabilnost proizvodnje.
"Prvo i osnovno kada pristupimo rezidbi je prepoznati gde se nalaze cvetni, odnosno generativni pupoljci", objašnjava Bošnjak.
Kod voćnih vrsta poput jabuke, kruške, mušmule ili dunje cvetovi se najčešće razvijaju na vrhu izdanaka. Osim toga, jabuka stvara i kratke rodne nosače, tzv. plodnjake i štrljke, na kojima se takođe formiraju cvetovi i kasnije plodovi.
Iz jednog cvetnog pupoljka razvija se cvat s više cvetova. Bošnjak ističe kako je najvažniji onaj središnji. "Terminalni cvet koji se prvi otvara zovemo 'king flower' i on nam je najvažniji", kaže. Ostali cvetovi takođe mogu dati plod, ali u intenzivnoj proizvodnji cilj je ostaviti jednu do dve jabuke po cvatu, kako se stablo ne bi preopteretilo.
Ako stablo prerodi, može doći do pojave alternativne rodnosti, odnosno izmene rodnih i nerodnih godina.
Zasad na oglednom polju uzgajan je u obliku vitkog vretena. Bošnjak objašnjava kako taj uzgojni oblik ima jednu provodnicu, odnosno središnji vrh, na kojem su spiralno raspoređene skeletne grane koje nose rodno drvo. Kako bi se održala pravilna struktura stabla, potrebno je jasno razlikovati provodnicu, njenu produžnicu i bočne grane.
Stručnjak pritom naglašava jedno od osnovnih pravila rezidbe. "Grane koje se nalaze niže na stablu moraju biti duže, a kako se penjemo prema vrhu, moraju biti sve kraće."
Takav raspored omogućava bolji prodor svetlosti kroz krošnju, što je izuzetno važno za formiranje kvalitetnih plodova. "Takođe je potrebno napraviti izolaciju provodnice, odnosno na voćki treba ostaviti samo jedan vrh", ističe.
Tokom rezidbe uklanjaju se grane koje rastu prema unutrašnjosti krošnje, previše uspravno ili se ukrštaju s drugima.
Umesto jednostavnog prikraćivanja, često se primjenjuje tzv. prevođenje na bočnu granu, čime se rast usmerava u povoljniji položaj.
Ako neka grana počne da preuzima dominaciju nad provodnicom, potrebno ju je ukloniti ili prevesti na slabiji bočni izdanak kako bi se očuvala pravilna struktura stabla.
Ističe da u intenzivnim zasadima rezidba ne sme biti preoštra jer je cilj da se postigne ravnoteža između vegetativnog rasta i rodnosti.
U gustom zasadu jabuke jedno stablo može da nosi oko 100 do 120 plodova, zavisno od sorte i kondicije stabla. Za razvoj jednog ploda potrebno je otprilike 30 do 40 zdravih listova.
"Taj balans između vegetativnog i generativnog rasta uvek moramo održavati kako bismo dobili kvalitetan rod", naglašava Bošnjak.
U intenzivnim zasadima stabla su posađena vrlo gusto. Razmak između njih često iznosi oko 80 centimetara, što znači da se na jednom hektaru može posaditi od 2.500 do više od 3.000.
Svako može dati 25 do 30 kilograma plodova, pa ukupni prinos po hektaru može da dostigne 60, pa i do 90 tona jabuka.
Jedna od najčešćih grešaka kod rezidbe jabuke je nepravilno orezivanje rodnih grančica. Naš sagovornik upozorava da se često odreže vrh izboja na kojem se nalazi cvetni pupoljak.
"Ako napravimo rez ispod vršnog pupoljka, zapravo smo uklonili ceo potencijalni rod s te grančice", objašnjava. Umesto toga, granu treba ili ostaviti ili je prevesti na bočni izdanak u boljem položaju.
Kod rezanja debljih preporučuje se premazivanje rana voćarskim voskom. Na taj način smanjuje se mogućnost ulaska patogena i podstiče se brže zaceljivanje.
Kako zaključuje Bošnjak, rezidba jabuke zahteva znanje i iskustvo, jer je pravilno izveden zahvat ključan za stabilnu i kvalitetnu proizvodnju.
Tagovi
Autorka
