Visoka relativna vlažnost vazduha praćena visokim temperaturama u fazi cvetanja dunje, koja može da traje čak i do 20 dana, pogoduju razvoju ove bolesti.
Na području naše zemlje zasadi dunje se uglavnom nalaze u fazi cvetanja kada je i pravo vreme za tretiranje protiv ekonomski najznačajnije bolesti ove voćne vrste - bakteriozne plamenjače, čiji je prouzorokovač Erwinia amylovora.
Ovaj patogen napada i druge jabučaste voćne vrste poput jabuke i kruške, ali znatno veće probleme predstavlja u proizvodnji dunje. Razlog tome je kasnije i duže cvetanje u odnosu na druge vrste, što znači da je period osetljivosti na ovo oboljenje dugoročniji.
Erwinia amylovora je prvi put registrovana na našim prostorima 1990. godine na dunji i kruški. Od tada je redovno prisutna u zasadima, nanoseći manje ili veće štete, u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine. Visoka relativna vlažnost vazduha praćena visokim temperaturama u fazi cvetanja dunje, koja može da traje čak i do 20 dana, pogoduju razvoju ove bolesti.
Simptomi se mogu javiti na cvetovima i letorastima u vidu paleži, dok se na plodovima uočavaju nekrotične pege, koje kasnije uzrokuju smežuranost. Karakterističan simptom prisustva patogena je savijanje letorasta u vidu takozvanog "pastirskog štapa", lišće postaje suvo, nekrotično, ali ne opada, već ostaje na suvim granama. Na obolelim delovima biljke može se javiti i bakterijski eksudat. U izuzetno povoljnim uslovima, kao i usled zanemarivanja pojave simptoma i razvoja bolesti može doći do potpunog sušenja stabala, a šteta može biti i stopostotna.
Patogen prezimljava u rak-ranama na kojima se u povoljnim uslovima na proleće javlja bakterijski eksudat koji je ujedno i osnovni izvor inokuluma. Infekcija se može ostvariti preko žiga tučka, što znači da je dunja najosetljivija onda kada je cvet otvoren. Optimalna temperatura za razvoj infekcije je iznad 18 stepeni, a padavine dodatno doprinose pogoršavanju situacije. Insekti, kišne kapi i vetar imaju veliku ulogu u širenju bakteriozne plamenjače u okviru zasada, međutim i čovek svojom aktivnošću to nesvesno čini.
S obzirom na to da se radi o izuzetno destruktivnom i opasnom patogenu, preventivne mere su ključ uspeha u borbi protiv ervinije.
Redovna i pravilna rezidba, uklanjanje obolelih grana, čak i celih stabala, iznošenje iz voćnjaka i spaljivanje, kao i primena bakarnih preparata u rano proleće, u cilju smanjenja infekcionog potencijala, samo su neke od mera koje je neophodno primeniti.
Važno je naglasiti da je prilikom rezidbe obavezna i dezinfekcija makaza, a odsecanje zaraženih delova treba obaviti 15 do 30 centimetara ispod obolelog dela grana.
Đubrenje azotnim đubrivima, takođe, mora biti optimalno, a moraju se suzbiti i štetni insekti koji su ujedno i prenosioci ove bolesti.
Osim prethodno pomenutih bakarnih preparata, u borbi protiv bakteriozne plamenjače koriste se i fungicidi na bazi fosetil-aluminijuma i to u fenofazi cvetanja dunje. U nekim zemljama se koriste antagonističke bakterije iz roda Bacillus, dok se negde koristi i streptomicin. Kod nas je upotreba antibiotika zakonom zabranjena.
Poljoprivrednim proizvođačima se svakako savetuje redovan pregled zasada, primena dozvoljenih hemijskih sredstava, kao i poštovanje svih preventivnih mera u cilju smanjenja infekcionog potencijala,
Foto prilog
Tagovi
Autorka
