Proizvođači jabuke: Rod negde manji i za 30 odsto, zarade nema

Ovogodišnja berba jabuke završena je ranije nego prethodnih godina, a dok podvlače crtu proizvođači kažu: prinos je desetkovan, zarade biti neće. Mraz, suša, ali i grad, uticali su kako na količinu, tako i na kvalitet ovog voća. Stručnjaci očekuju se da ćemo u ovoj godini proizvesti oko 330.000 tona domaće jabuke, što je verovatno najmanji prinos u prethodnih 10 godina.

"Berba je završena pre nego što je i počela, jer nije bilo šta da se obere. Ranijih godina znali smo da je beremo do polovine novembra, sada smo završili već sredinom oktobra. Roda praktično da nema", kaže za Agroklub voćar Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole koji ima osam hektara ajdareda, greni smita, delišesa, kao i nekoliko novijih sorti.

"Na nižim tačkama voće je potpuno izmrzlo, čak i do 100 procenata. Mraz je bio oko 20. aprila, kada se temperatura spuštala do minus šest stepeni."

Voćnjaci ostali bez vode

Stabla koja su uspela da odolele mrazu, dokrajčila je suša.

"Imali smo 110 dana bez padavina u Šumadiji. U problemu smo, jer su voćnjaci bez zalivnih sistema što je dovelo do toga da je jabuka desetkovana sušom. Kada joj je bilo neophodno da izgura krupnoću i kvalitet, ostala je bez vode", kaže naš sagovornik i dodaje da su zato plodovi ostali sitni i sa velikim ožegotinama.

"Prinosi po hektaru kod mene su oko 10 tona loše jabuke, može da ide samo za industrijsku preradu, rakiju, za sušenje, za kaše. U redovnim, boljim godinama, prinosi u proseku budu od 40 do 50 tona."

Glišić naglašava da su proizvođači ovog voća u sve težoj situaciji.

"Poslednjih sedam, osam godina proizvodnja jabuke u Srbiji je neisplativa, pričam konkretno za centralnu Srbiju. U Vojvodini je malo bolje situacija, jer imaju pristup vodi i mogu da zalivaju. Ovde nemamo te mogućnosti, možemo da se oslonimo samo na arterijske bunare koji nisu beskonačnog kapaciteta, a pumpe zalivaju male površine", kaže ovaj šumadijski voćar.

Jabuke koje su bile boljeg kvaliteta uskladištio je za sada u svoju hladnjaču. Ipak, najveći deo ovogodišnjeg roda je samleven i spreman za rakiju.

"Nismo imali računicu da prodajemo industrijsku jabuku, jer ne pokriva ni osnovni trošak radnika, cena joj je oko 18 dinara po kilogramu. Zarade ove godine nema. Konzumna jabuka otkupljuje se za 45 do 60 dinara po kilogramu, a uvozna košta od 70 do 100 dinara za kilogram, pa vidite."

Neisplativa proizvodnja

Ništa bolja situacija nije ni u drugim voćarskim regionima. Direktor zadruge "Voćar" iz Slankamena, Nikola Kotarac, kaže da je kod njih rod ove godine manji za oko 30 odsto.

"Poslednje tri godine su jako teške. Uvozna jabuka, poljska, makedonska, preplavila je naše markete", ističe on.

Kooperanti ove zadruge uzgajaju jabuku na oko 600 hektara, uglavnom su to sorte ajdared, greni smit, zlatni i crveni delišes, gala.

"Kapaciteti naše hladnjače su u ovom trenutku 70 odsto popunjeni. Nećemo je ove godine otvarati, nećemo prodavati jabuku po ovoj ceni. Želeli bismo da cena bude viša u idućoj godini, ali to se u ovoj državi nikada ne zna."

Sve manje novih zasada

Glišić kaže da je zabrinut za budućnost proizvodnje ovog voća.

"Ako se nastavi ovaj trend sa cenom jabuke i uvozom, mislim da će brzo doći do krčenja zasada, prvenstveno u Šumadiji, što će se preneti na ostatak zemlje. Nismo konkurentni u proizvodnji, jer se velika količina ovog voća uvozi."

Kao dugogodišnji voćar, pomno prati i cene sadnog materijala.

"Trenutno se sadnica jabuke može naći za 60 dinara, a pre je koštala i do 200 dinara, a uvozna do pet evra. U odnosu na pre 10 godina kada je bila ekspanzija sadnje, sada se ne posadi ni deseti deo toga."

Ove godine - do 330.000 tona 

Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da smo prošle godine proizveli 381.000 tona jabuke, a ove ćemo imati 320.000 ili 330.000 tona.

"To je u poslednjih 10 godina verovatno najmanji prinos koji je ostvaren. U odnosu na prošlu, 10 do 15 odsto će biti manji", navodi on.

Kako pojašnjava, na umanjenje prinosa najviše su uticale niske temperature i mraz.

"Najviše se odrazilo u najrazvijenijem voćarskom regionu, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, ali i u subotičko-horgoškom regionu, čak i u Južnom Banatu. Drugi razlog slabijih prinosa su štete od grada, kao i dugotrajna suša. Dosta je teška situacija."

Aktuelna jesenja zaštita jabučnjaka bakarnim preparatima

Bolesti su, dodaje, dodatno ugrozile proizvodnju.

"Ove godine došlo je do napada grinja, ali i do pojave fizioloških oboljenja, kao što su gorke i lenticelarne pege. Bila je niska relativna vlažnost vazduha, nije bilo dovoljno vode, kalcijum nije prešao iz listova u plodove, zbog čega je masovno došlo do pojave ovih oboljenja", kaže ovaj stručnjak i napominje za kraj da će ovo biti veliki problem u narednom periodu kada se plodovi budu iznosili iz hladnjača.