Rezidba borovnice za veći prinos

Rezidba borovnice je, posle sadnje, jedna od najbitnijih agrotehničkih mera, koje bi trebalo primeniti. Naime, sve češće se može videti da zasadi od tri godina, i više, imaju problem prevelikog razvoja generativnih pupoljaka. Samim ti, zbog nerezidbe, javljaju se velike količine bobica, koje ne dostižu komercijalnu vrednost. 

"Minimalna veličina bobice je oko 15 mm, a težina od 2 grama, pa naviše. Ako se rezidba borovnice ne obavi u prvoj godini, ne može da se očekuje dovoljno jaka i stabilna biljka, koja će svake sledeće godine povećavati prinos od 15% do 25% u odnosu na prethodnu godinu", ističe Radoslav Jovanović iz sela Vlaška, koji se bavi orezivanjem borovnice i ostalog voća.

Kada se obavlja rezidba borovnice?

Rezidba bi trebalo da se obavi pre sadnje i odmah nakon sadnje. To podrazumeva jesen, da bi se biljka aklimatizovala. Jovanović ukazuje na to da voćari najčešće ovde greše, iako su pravila jasna:

"Ukoliko su agrotehničke mere primenjene po pravilima, rezidba se obavlja odmah nakon opadanja lista i prvog mraza - od novembra do aprila, a ostatak godine se radi zelena rezidba, koja je takođe važna za formiranje jakog stabla".

Dodaje i da se borovnica u trećoj i četvrtoj godini suši, ako nije orezana. Tada su potrebni radikalni rezovi, koji umanjuju rod, ali mogu da spasu biljku.

Srbija će poremetiti svetsku proizvodnju

Prema Jovanovićevi rečima, Srbija ima mogućnost da na evropsko i svetsko tržište plasira borovnicu, onda kada to ne mogu Češka, Poljska, Španija i Čile. Kaže da se naša roba sve više prepoznaje kao kvalitetna za izvoz, a posebno u Rusiju.

"Ozbiljni hladnjačari se već sada angažuju da obezbede robu, da bi je izvozili. Srbija će malo poremetiti svetsku proizvodnju, jer će biti jedan od jačih proizvođača. Naša borovnica je prepoznatljiva po aromi i ukusu, a način berbe je takođe bitan. Kod nas se bere ručno, jer mašinska berba ne može da odvoji kvalitetan plod, od onog koji to nije. Sada se pojavila i mašina, koja će da bere borovnicu pomoću vazdušne struje, da je najmanje ošteti i da bude konzumno upotrebljiva", otkriva Jovanović.

Šansu vidi i u tome što se godišnje zasadi 200 miliona sadnica u svetu, ali linija sadnje ne prati liniju rodnosti. Zbog toga se trudi i da obuči vlasnike zasada, koji su radi da usavrše znanje i tako budu dobri primeri proizvođača.