Rod trešanja podbacio - visoke temperature omele oprašivanje

Poljoprivrednik Dejan Protić, voćarstvom je počeo da se bavi nakon što je prodao firmu za proizvodnju papirne galanterije. Novac je uložio u  zasad trešanja, u Lapovu, koje inače, važi za podneblje na kojem je gotovo svaka kuća imala voćnjak za sopstvene potrebe. Kako kaže, igrom slučaja odabrao je kasne sorte. Odlučio se za gustu sadnju (1 x 3 metra), te je na oko 2 hektara posadio 3.800 stabala.

Idealna temperatura za oprašivanje 16°C - ove godine bila 29°C

"Projekcija je 10 kilograma roda po stablu. Međutim, u poslednje 2 godine je rod podbacio. Pretprošle je mraz učinio svoje, iako sam ložio vatre i zadimnjavao voćnjak. Ove godine oprašivanje je bilo slabo, iako sam imao 30 svojih košnica u zasadu. Najveći problem bila je visoka temperatura. Naime, u vreme cvetanja, temperatura vazduha je ovde bila 28,5°C, pa i 29°C. Da sam imao rane sorte, možda bih ovaj problem izbegao. Zato savetujem budućim proizvođačima da pre odabira proveravaju temperature na parcelama, na kojima žele da podignu voćnjak. Idealna temperatura za oprašivanje je  16°C", kaže Dejan Protić.

Trešnje neće dati ispod 230 din/kg

Ovaj proizvođač navodi da su sve tri vrste trešnje koje je posadio kalemljenje na podlozi Gisela 6. Njegove trešnje daju kvalitetne plodove prečnika 3cm, za koje je prve godine njegovog bavljenja voćarstvom cena bila 300 din/kg.

"Obaraju cenu iz godine u godinu. Berba ove tri sorte počinje za 15-ak dana  i najava je da će hladnjačari ovu klasu, kalibra 30 milimetara, plaćati 230 dinara po kilogramu. Ispod toga je neću dati, pa makar je kotrljao niz ulicu. Moje trešnje idu u izvoz za Rusiju i ona je isključivo konzumna, tako da o preradi nema govora. Koštica je prilepljena za meso. Kad je izvučete, pola mesa ode s njom, navodi nekadašnji privatnik i nesuđeni ekonomista.

Zalivanje jednom u 3 dana

Od ove tri vrste, kaže, za njega je najbolja kordija. Ona ima dobru pigmentaciju, lep odsjaj i izgleda primamljivo. Plod je otporan na pucanje. A sve tri zahtevaju samo preventivnu zaštitu i redovno održavanje. Rezidbu obavlja dva puta godišnje zbog guste sadnje. Isto toliko puta nosi zemlju na analizu, kako bi bio siguran da je biljke dobijaju sve što im treba. Kada je reč o navodnjavanju, Protić se opredelio za jedno zalivanje na svaka 3 dana i to sa 10 litara vode po biljci. Kako tvrdi, on nije imao problem sa sušenjem stabala, kao ni sa pucanjem plodova zbog previše vode koje trešnja povuče iz korena.

"Kod ovih sorti na ovoj podlozi mala je granica između bujnosti i plodnosti i o tome treba dosta voditi računa. Zbog toga sam se povezao sa stručnjacima i savetodavcima, kako bi taj deo gajenja trešanja bio besprekoran", kaže Dejan.

U plodovima visok procenat šećera

Iako se suočio sa problemima u proizvodnji, Dejan Protić navodi, da ne može da kaže da je pogrešio. Preostaje mu da se bori sa onim što je zasadio, iako priznaje da bi bolji izbor za njegovo podneblje bile rane sorte.

"Zadovoljan sam kvalitetom plodova. Zaista su otporne na pucanje, ujednačene su veličine, pa je pravo zadovoljstvo ređati ih u gajbice, a svaka je 30 milimetara. O kvalitetu govori i podatak da merimo 24 briksa u  trešnji, odnosno procenta šećera. Ali ipak mislim da je možda bolje da sam odabrao rane sorte. Ali, sad ne mogu nazad", zaključuje naš sagovornik.