Sada razmišljajte o tome koje sorte kajsije gajiti - ali stare

Domaća kajsija je autohtona sorta naše zemlje. Veoma je ukusna i slatka sa odličnim prinosom. Plod dozreva sredinom jula. Plod je srednje krupan (40 do 45 g), okruglastog oblika. Pokožica je narandžaste boje, prekrivena sitnim crvenim tačkicama, što plodu daje prepoznatljiv i atraktivan izgled. Meso je slatkonakiselog ukusa sa jakom aromom, čineći ovu kajsiju izuzetno prijatnom za svežu potrošnju.

Ova sorta je pogodna za korišćenje u svežem stanju, kao i za pravljenje slatka i veoma kvalitetne rakije zahvaljujući svom bogatom ukusu i aromi.

Kasnije cveta, te je otpornija na mrazeve

Stablo domaće kajsije je bujno i pokazuje dobru rodnost, što omogućava stabilne prinose plodova svake godine. Ne zahteva preveliku rezidbu, niti previše azota u zemljištu, što olakšava njegovo održavanje. Domaća kajsija kasnije cveta i nešto je otpornija na mrazeve, što je ključni faktor za postizanje dobre rodnosti. Ova sorta je idealna za naše voćare koji žele otpornu i produktivnu sortu, te zaslužuje mesto u svakom voćnjaku zbog svoje izdržljivosti i visokog kvaliteta plodova.

Domaće sorte:

Zaklopačka ruža je selekcija kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Nastala u okolini Beograda (sela Zaklopača i Begaljica), gde se tradicionalno najviše i uzgaja, ali se ne zna kada je nastala, a stručnjaci sa fakulteta su je izdvojili i selekcionisali zbog njenih izuzetnih karakteristika, poput kasnijeg cvetanja, krupnih plodova i pogodnošću za pravljenje rakije i preradu. Dosta se gajila u beogradskom Podunavlju.

Neko je naziva i Begaljička ruža. Sazreva u prvoj dekadi jula, na početku turističke sezone. Cveta kasno, jedan dan posle Mađarske najbolje. Samooplodna je. Dobro je rodnosti. Plod je krupan (55 g), ovalnog oblika. Osnovna boja je narandžasta, a sa sunčane strane je prekrivena dopunskom intenzivno crvenom bojom, koja je jednolično raspoređena.

Ima vrlo čvrsto meso i dobru skladišnu sposobnost (može se čuvati duže od mesec dana u običnoj hladnjači). Međutim, u običnim uslovima jedina mana za masovnu komercijalnu stonu upotrebu može biti nešto kraći rok trajanja nakon berbe, zbog čega se mora pažljivo i pravovremeno brati za transport i prodaju na pijacama za potrošnju u svežem stanju.

Valpovačka bela. Poreklom je iz Valpova, mada se gajila i u Vojvodini. Stabla su srednje bujnosti. Redovne i srednje rodnosti u godini bez mraza. Poluuspravnog tipa rasta. Cveta kasno, otprilike kada i Mađarska najbolja. Ima okruglast i zdrav list bez simptoma bolesti.

Plod je krupan i vrlo atraktivnog izgleda sa crvenilom na sunčanoj strani, okruglastog izgleda. Pokožica je glatka i sjajna. Prosečna masa ploda je 68 g. Meso ploda je belo i vrlo mirisno, odvaja se od koštice koja je mala i okrugla. Aroma ploda je specifična i nije tipična za kajsiju nego se osete mirisi ananasa, zove i kajsije.

Vrlo kvalitetna sorta srednjeg roka zrenja koju odlikuju atraktivni plodovi. Mana joj je što u kišnoj godini plodovi pucaju oko peteljke. Ova sorta je za stonu upotrebu. Sazreva oko dvadesetog juna. Osim za stonu upotrebu, smatra se jednom od najboljih sorti za pripremu tradicionalnih pekmeza i pečenje vrhunske rakije.

Krupna rana. Poreklo nepoznato. Vreme berbe je u drugoj polovini juna, na početku turističke sezone. Stablo je bujno i formira piramidalnu krunu. Ovu sortu ne treba mešati sa Mađarskom ranom, jer se od nje razlikuje po krupnoći plodova i sazreva za pet do sedam dana ranije. Krupna rana je male rodnosti, za razliku od pomenute. Plod krupan i vrlo krupan, prosečno oko 100 grama, oblika okruglog, s bočnim suženjem prema vrhu.

Pokožica je narandžasta, sa sunčane strane pokrivena difuznim crvenilom. Meso je kiselkasto slatko. Nije izrazito osetljiva na prouzrokovače bolesti i štetočine. Zbog ranog sazrevanja, krupnog ploda treba je više gajiti.

Kakvo zemljište voli kajsija i šta treba znati pre podizanja zasada?

Crvena kajsija. Potiče iz Pleternice (Slavonija). Stabla su srednje bujnosti i široko razgranatih kruna. Redovne je rodnosti. Ima zaobljen tamno zeleni list, bez simptoma šupljikavosti lista.

Kada je reč o plodu, meso ploda je sočno, narandžasto i vrlo mirisno. Plodovi su bez simptoma monilije. Koštica je sitna i pljosnata te se lako odvaja od mesa ploda. Sazreva između petnaestog i dvadeset jula, u jeku turističke sezone. Vrlo je slična Mađarskoj najboljoj, ali sazreva pet do sedam dana kasnije, te ima vrlo izrazito crvenu boju na sunčanoj strani, po čemu je i dobila ime. Tržišna je sorta.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor