Iskustvo Tomislava Haršanjija pokazuje da nekoliko čestih grešaka pri sadnji može značajno da uspori rast i razvoj voćaka.
Podizanje voćnjaka ili sadnja nekoliko voćaka u bašti na prvi pogled može delovati jednostavno. Međutim, prema iskustvu voćara Tomislava Haršanjija, mnoge greške se ponavljaju čak i kod ljudi koji se voćarstvom bave godinama.
"Već deset godina sadimo voćke i iz godine u godinu povećavamo površine zasada. U tom periodu uočio sam greške koje ne prave samo početnici, nego i ljudi koji već imaju iskustva", ističe Haršanjij.
Jedna od najčešćih grešaka događa se već na samom početku i to prilikom izbora trenutka za sadnju. Voćke se često sade u previše mokro zemljište, odnosno u blato.
"Koliko god sadnica bila kvalitetna i skupa, ako je posadimo u takvo zemljište ona će imati velikih problema sa napredovanjem", upozorava Haršanjij. Prekomerna vlaga u zemlji može ugušiti koren i usporiti ili potpuno onemogućiti pravilan razvoj biljke.
Druga česta greška odnosi se na pripremu sadne jame. "Kad se rupa buši svrdlom, rubovi se zaglade i koren ima veliki problem da se probije i širi lateralno", objašnjava. Rešenje je korišćenje šireg svrdla ili dodatno razbijanje ivica rupe lopatom. Time se korenu omogućava lakše širenje i brže ukorenjivanje.
Pre sadnje posebnu pažnju treba posvetiti i samoj sadnici. Haršanjij ističe da mnogi voćari preskaču važan korak, a to je prikraćivanje korena.
"Ljudi se boje da seku koren, jer misle da će time oštetiti biljku, ali zapravo je upravo suprotno", kaže. Prikraćivanjem se podstiče razvoj novih sitnih korenovih dlačica koje su ključne za usvajanje vode i hraniva.
Takođe, važna je pravilna dubina sadnje. Sadnica bi trebala da bude posađena na istoj dubini na kojoj je rasla u rasadniku.
"Ako je posadimo pliće, koren može da strada od smrzavanja i sušenja, a ako to učinimo preduboko, usporavamo razvoj biljke", objašnjava on. Preduboka sadnja otežava transport sokova iz korena prema nadzemnom delu biljke i usporava njen rast.
Još jedna greška događa se odmah nakon sadnje. Zemlja oko sadnice često se ne sabije dovoljno, zbog čega oko korena ostaje vazduh.
"Moramo dobro nagaziti zemlju kako bismo istisnuli vauduh oko korina."
Vazduh se, naime, hladi brže od tla, pa može povećati rizik od smrzavanja korena tokom zime. Preporučuje da se prvi sloj zemlje sabije odmah nakon postavljanja sadnice, a zatim ponovo nakon zatrpavanja jame.
Poslednja česta greška odnosi se na zaštitu mladih voćaka. Mnogi voćari taj korak odlažu, ali to može dovesti do velikih šteta. "Kad me ljudi pitaju šta je najvažnije kod podizanja zasada, kažem im: prvo postavite ogradu", naglašava. Divljač, posebno srne i srndaći, često oštećuje mlade sadnice.
Kao efikasnu zaštitu preporučuje kombinaciju mrežica i kolaca. Mrežica štiti deblo, dok kolci sprečavaju da srndaći oštre rogove o mlade voćke.
Iako se voćke mogu saditi i u proleće, Haršanjij iz svog iskustva daje prednost jesenjoj. "Po literaturi se voćke mogu saditi do sredine marta, ali u današnjim klimatskim uslovima svima koji to planiraju nakon 15. februara preporučujem da pričekaju jesen", kaže. Jesenji zasadi često se bolje razvijaju, jer sadnice imaju više vremena za ukorenjivanje pre početka vegetacije.
Zato savetuje da se u godini pre pripremi teren, postavi ograda i obave potrebni agrotehnički zahvati, a sadnja ostavi za jesen.
Kako zaključuje, većina ovih grešaka može se lako izbeći ako se sadnji pristupi pažljivo i bez žurbe, jer upravo kvalitetan početak određuje uspeh budućeg voćnjaka.
Tagovi
Autorka
