Sorte šljive na vegetativnoj podlozi daju veće prinose?

Proizvodnja šljive u našoj zemlji je ekstenzivnog tipa, praćena niskim i nestabilnim prinosima. Sorte kalemnjene na vegetativne podloge imaju slabiju bujnost, ujednačene su, ranije stupaju u rod, efikasnije reaguju na agrotehničke mere, daju veće i redovnije prinose i plod boljeg kvaliteta. Podizanje voćnih zasada šljive na generativnoj podlozi, džanariki, nije zadovoljavajuće rešenje, pogotovo na plodnim zemljištima, gde se indukuje velika bujnost, što sprečava gustu sadnju, navbodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Jagodina Igor Andrejić.

Na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu proučavan je uticaj dve vegetativne podloge slabije bujnosti - WaVit i WeiWa. Podloga WaVit je selekcionisana iz populacije sejanaca sorte "vangenhajm" (Prunus domestica) u rasadniku u Austriji, dok je WeiWa nastala klonskom selekcijom sorte "vangenhajm" u Nemačkoj.

Tokom višegodišnjeg istraživanja praćen je porast na osnovu površine poprečnog preseka debla i pri tome ustanovljene različite bujnosti stabala okalemnjenih sorti uslovljene podlogom kao značajnim modifikatorom njihovog rasta i razvoja. Stabla kalemljena na vegetativnim podlogama imala su manju bujnost (60 - 65 odsto) i za 30 odsto veću efikasnost prinosa nego stabla kalemljena na džanariku, otkriva Andrejić.

Koje su i zbog čega idealne podloge za kalemljenje voća?

Ipak, kako smo ranije pisali, većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Kako što je i dokazano, podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.