Šta ako je divljač oštetila voćke? Koje mere preduzeti?

Posle zime na voćnim stablima možemo videti oštećenja od divljih životinja. Miševi, pacovi, zečevi, veverice, dabrovi, divlje svinje, ptice, srne često oštećuju pupoljke, mlade grane, koru, korenje.

Štete su najopasnije za mlade sadnice i mogu izazvati njihovo propadanje. Njihova nežna kora i sočno tkivo su privlačne životinjama, a predstavljaju lako dostupnu hranu.

Zečevi se hrane korom i mogu potpuno ogoliti stablo. Najveći problem je ako ju prstenasto unište. Miševi oštećuju korenje, koru, korenov vrat, posebno kod mladih sadnica.

Preventivne mere

Kako bi zaštiti stabla, provode se razne preventivne mere. Najveća aktivnost glodara je tokom proleća.

Stoga se okolo debla postavljaju mreže ili drugi materijali koji sprečavaju divlje životinje da dođu do njih. Malč se uklanja od osnove drveta ili grma. Koriste se razni repelenti koji imaju neprijatan miris za životinje. Podižu se ograde oko voćnjaka.

Spašavanje oštećenih voćaka

Nastala oštećenja je potrebno što pre sanirati. Za manje rane, posle čišćenja, koristi se voćarski vosak, smole i razni premazi koji ubrzavaju zarastanje. Često se koriste i prirodna sredstva koja možete sami pripremiti.

Premaz od gline se dobije kada se glina rastvori u malo vode i pomeša sa stajnjakom.

Glina kao osnova za voćarske premaze

Odnos gline i stajnjaka je 6:4. Voda se dodaje u količini koja je potrebna da se napravi pasta. Sve se dobro izmeša. Dobijeni premaz se na rane nanosi u sloju debljine tri centimetra, a zatim se zamota pamučnom ili lanenom krpom. To će sprečiti da ga kiša ispere. Drugi sloj premaza se stavlja preko krpe. Ostaje na oštećenom mestu jednu godinu, a zatim se uklanja pomoću četke i vode. Za to vreme treba da se formira nova kora.

Šta sa većim ranama?

Kada su rane veće i ozbiljnije ponekad je potrebno napraviti kalemljenje na most. Velike rane se očiste i dezinfikuju jedan postotnim bakarnim sulfatom ili drugim namenskim sredstvima. Premošćavanje se obavlja pomoću letorasta koji za pet centimetra premašuju ranu. Iznad i ispod se u prave rezovi u formi slova T u koje se ubacuju reznice sa zakošenim krajevima. Njihov broj varira od veličine oštećenog područja. Tokom vremena oni će srasti za deblo i preuzeti njegovu funkciju na mestu oštećenja. Iskusni voćari koriste tehniku presađivanja kore na ranu. Kora se uzima s grane koju odsečemo u rezidbi.

Sitni glodari mogu oštetiti koren i zbog toga propada cela voćka. U slučaju da je ostalo do 20 odsto korena, pokušava se tokom proleća intenzivirati njegov rast. Obavlja se lagano podrivanje i dodavanje stimulatora, đubriva bogata fosforom koji podstiče rast korena i ukorenjivanje. Može se dodati i pepeo drveta. Zemlja se dobro pritisne kako bi voćka imala što bolji oslonac. Obavi se jača rezidba krošnje, postavlja kolac uz stablo i priveže. Što je stablo mlađe, veća je mogućnost da preživi.