Stanje i perspektiva koštičavog voća u Srbiji

Kada je reč o voćarstvu u Srbiji po broju stabala dominiraju koštičave voćne vrste. Tome prema rečima savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo diplomiranog inženjera Dejana Jocića najviše doprineli izuzetno povoljni prirodni uslovi za njihovo gajenje. U poslednjih desetak godina je ukupan broj stabala šljive neznatno smanjen, dok su primetne i promene sortimenta. Sve češće i više se uzgajaju čačanska lepotica, stenlej i čačanska rodna, dok se rakijske sorte šljiva manje gaje. Kao podloga se i dalje dominantno koristi sejanac džanarike (Prunus cerasifera), dok se vegetativne podloge manje bujnosti upotrebljavaju sporadično. One nisu ušle u masovniju proizvodnu praksu, pa su samim tim i iskustva sa njima nedovoljna da bi se izvukli odgovarajući zaključci.

Breskva je po zastupljenosti peta koštičava voćna vrsta u Srbiji

Jocić ističe da se u strukturi voćarstva naše zemlje, po broju stabala, breskva nalazi na petom mestu, iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Tokom poslednje decenije broj stabala, prinos po stablu i ukupan prinos su u stalnom porastu. U našim plantažnim zasadima danas se uzgajaju sorte srednjeg i srednje kasnog vremena sazrevanja krasthaven i favet, dok je najzastupljenija podloga sejanac vinogradarske breskve. Glavne odlike gajenja kajsije u Srbiji su regionalna ograničenost i variranje proizvodnje. Rast tražnje plodova za konzumiranje u svežem stanju uslovio je uvođenje novih sorti kao što je roksana i domaćih NS - 4, NS - 6 i NS - rodna.

Trešnja doživljava ekspanziju

Dejan Jocić objašnjava da se u poslednje vreme prinos trešanja po stablu povećava. To se može objasniti krčenjem starih i podizanjem novih zasada. U njima dominiraju produktivnije sorte i primenjuje se savremenija tehnologija gajenja. U odnosu na višnju trešnja je profitabilnija voćna vrsta, što je zajedno sa većom tražnjom, razlog zbog kojeg trešnja doživljava ekspanziju. Poslednjih godina, tendencija ka podizanju novih zasada, naročito na slabije bujnim vegetativnim podlogama, donosi u našu zemlju i novije sorte aktuelne u zasadima trešnje u Evropi i svetu. To su pre svih early lori, kristalina, sumit, kordia, lapins, regina i druge.

Višnje imaju perspektivu

U skladu sa ranije navedenim moglo bi se zaključiti da proizvodnja trešanja u Srbiji beleži nagli prelaz od ekstenzivnih do veoma intenzivnih sistema gajenja, čiji su početni rezultati ohrabrujući, ali kod kojih i dalje postoji niz otvorenih pitanja za primenu u širokoj proizvodnoj praksi. Proizvodnja višanja u našoj zemlji ima izvanrednu perspektivu, naročito kada je reč o izvozu. Jocić napominje da je jedan od uslova da se poboljša struktura sortimenta, dodavši da osim oblačinske višnje i cigančice treva uvoditi sorte krupnog ploda poput raksele, hajmanove konzervne, keleris 14, šumadinke, erdi botermo. Osim toga neophodna je i moderna tehnologija gajenja.