Šupljikavost listova šljiva - opasna bolest manjih zasada

Šupljikavost lista napada sve koštičave voćne vrste, šljivu, trešnju, višnju, kajsiju, breskvu, nektarinu, a pojavljuje se tokom leta. Opadanje lisne mase glavni je rezultat napada, a oboljevaju i mlade grančice i plodovi. Ova bolest se ne pojavljuje u većim zasadima jer se u njima sprovode mere zaštite, ali, u manjim zasadima, kao i onim koji se slabo ili nikako održavaju, može da uzrokuje veće problem.

Simptomi su u vidu crveno-smeđih pega, sa tamnijim rubom, koje na kraju ispadaju i dolazi do stvaranja okruglih rupica na listu zbog odumiranja tkiva. Na plodovima šljiva dolazi do stvaranja braonkastih pega, koje mogu da postanu i plutaste, hrapave. I tkivo ploda postaje plutasto, često obuhvata veći deo ploda. Isto je i kod breskve i nektarine, čiji plodovi postaju deformisani.

Kada se pojave simptomi šupljikavosti lista šljive, već je kasno za zaštitu. Prouzrokovač bolesti (Stigmina carpophila) sigurno će se pojaviti u zasadima u kojima je slaba zaštita.

Opasnost od smrzavanja stabla

Najveći problem je u tome što, u slučaju jačeg napada, može doći do opadanja lisne mase što, ako kraj leta i početak jeseni budu kišni, i naročito ako se u leto primene azotna đubriva, dovodi do novog listanja zbog čega biljka, nepripremljena, ulazi u zimu. U tom slučaju postoji opasnost od smrzavanja stabla.

Suština zaštite je u tome da se na stablu i pupoljcima održi sloj zaštitnih sredstava koji će sprečiti klijanje spora gljivice. Drugim rečima, potrebno je prskanje kontaktnim sredstvima koja će sprečavati širenje bolesti. Dovoljna su tri do četiri prskanja, tj. kada se stabla tretiraju protiv osice, prve i druge generacije smotavca, potrebno je koristiti registrovane fungicide za ovu bolest. Sistemične je lakše pronaći, za razliku od kontaktnih, koji su poželjniji u drugoj fazi vegetacije. Ubrzo nakon berbe, trebalo bi obaviti i tretman bakarnim sredstvima.

Šupljikavost lišća: Patogen preživljava u pukotinama grana i pupoljaka

Drugo prskanje bakrom trebalo bi obaviti pre kretanja vegetacije. Osim bakra mogu se koristiti i fermentisani ekstrakti kvasca, crvenih i smeđih algi i joda, koji takođe onemogućavaju razvoj gljivica, a imaju i odličan učinak na Moniliu. Ova sredstva dozvoljena su u ekološkoj proizvodnji, bogata su organskim azotom i ugljenikom i nemaju karencu. Takođe je dozvoljena i upotreba kreča, ali pre kretanja vegetacije, najbolje u kombinaciji sa bakrom ili sumporom.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor