Sušenje cvetova i grančica, trulež plodova jabučastog voća - simptomi i suzbijanje

Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova jabučastog voća (lat. Monilia fructigena) je najštetniji patogen te voćne vrste. Kao i jabučasto voće (kruške, jabuke, dunje i mušmule) i koštičavo voće ima sličnu bolest koju izaziva gljiva Monilinia laxa. 

Monilia fructigena je rasprostranjena najviše u Evropi, a ima je i u severnoj Africi. U našem regionu bolest pričinjava velike štete, naročito u ekstenzivnim voćnjacima. Može smanjiti prinos i do 70%. Osim u voćnjacima, ova gljiva se pojavljuje i u skladištima. 

Rade Gavrić: Zbog kiša nisam ubrao ni kilogram trešnje sorte herc

Najčešće napada plodove, mada napada i cvetove i listove. Plodovi se mogu zaraziti već u fazi zametanja, ali i tokom berbe. Mladi plodovi nekrotiraju i otpadaju. Kod starijih plodova, infekcija može da se obavlja i kroz oštećenja od grada ili insekata, kao i kroz mehanička oštećenja nastala iz drugih razloga.

Prvi simptom - smeđe pege

Na zaraženim mestima prvo se pojavljuju smeđe pege nastale delovanjem micelijuma patogena na ćelije mezokarpa. Micelijum kasnije obrazuje konidiofore. One se nalaze u grupama, a manifestuju se kao tvorevine svetlosive boje koje čine karakteristična tela - sporodohije. Napadnute plodove mogu da nasele druge gljive i bakterije. Razvojem micelijuma dolazi do sušenja ploda. Suvi plodovi padaju na pod ili ostaju zalepljeni za grane.

Pošto napada sve vrste jabučastog voća, koje je u Srbiji jako rasprostranjeno, u vidu intenzivnih zasada tih vrsta voćaka, ali i na okućnicama, te u vidu ekstenzivnih voćnjaka za lokalno tržište ili upotrebu zimnice, bitno je pristupiti ozbiljno prema zaštiti zasada i stabala od ovog patogena.

Mehaničke i hemijske mere zaštite

Vrlo se agresivno širi, a u godinama, u kojima je povećana vlažnost u vazduhz i zemljištu, te veća količina padavina, magle i jake rose u letnjim mesecima (kao što imamo ovaj mjesec juli 2018), važno je, ukoliko su sve druge ekološki prihvatljivije mere upotrebljene, delovati sa kurativnim hemijskim i mehaničkim biološkim merama zaštite jabučastih voćaka.

Sveobuhvatno možemo navesti određene mere zaštite. U suzbijanju tog patogena značajne su mehaničke mere koje se odnose na sakupljanje i uništavanje zaraženih plodova, zakopavanjem ili dubokim zaoravanjem. Suve plodove s grana treba sakupiti i uništiti. Nakon rezidbe se sve sasušene grane moraju spaliti. 

Značajna je i hemijska zaštita voćaka koja počinje zimskim prskanjem fungicidima na bazi bakra (bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid itd.). Kada je reč o vegetaciji, mogu se primeniti preparati na bazi bakar-hidroksida, benomila, tebukonazola, miklobutanila itd. Navodno se može upotrebiti i bakterija Bacillus subtilis koja ima antagonističko dejstvo.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor