Sve što niste znali o oprašivanju i oplodnji cvetova voća - ovde je

Kod komercijalne voćarske proizvodnje i u proizvodnji iste voćne vrste na većim površinama u monokulturi ne sme se osloniti samo na oprašivače iz prirode, nego se moraju preduzeti mere za bolji uspeh oprašivanja i oplodnje cvetova voćaka.

Postavljanjem košnica za medonosne pčele, bumbare, kućica i staništa za solitarne ili divlje pčele može se postići značajan uspeh pri oprašivanju i oplodnji. Poznato je da od uspeha oprašivanja i oplodnje zavisi i krupnoća, ali i količina plodova voćaka. Medonosna pčela u oprašivanju voćaka učestvuje sa 75 do 90 odsto, dok kod pojedinih voćnih vrsta i više.

U oprašivanju i oplođenju cvetova voćaka ne treba primenjivati pesticide, prvenstveno insekticide, dok fungicide samo u uslovima osetljivih vrsta voćaka na moniliju cveta. Tada, izuzetno primenjivati pojedine fungicide u večernjim časovima zbog leta medonosnih pčela i drugih insekata oprašivača.

Samooplodne i stranooplodne sorte

Oprašivanje je proces prenošenja polena na tučak istog ili susednog cveta na istom ili drugom stablu, iste ili neke druge sorte. Prema poreklu polena pri oprašivanju voćne vrste i njihove sorte voćaka delimo u dve grupe: samooplodne ili autofertilne i stranooplodne ili autosterilne.

Samooplodne sorte voćnih vrsti oprašuju se vlastitim polenom (iz istog cveta, sa istog stabla ili sa drugog stabla iste sorte). Stranooplodne sorte voćaka oprašuju se uz pomoć polena neke druge sorte voćaka. Najveći broj samooplodnih sorti imaju breskva, kajsija, jagoda, malina i crna ribizla, nešto manje kod sorti šljiva i višanja, a gotovo sve sorte jabuke i kruške jesu stranooplodne, kao i većina sorti trešnje, osim pojedinih samooplodnih.

Polen sa cveta na cvet voćke prenose insekti (entomofilno) ili vetar (anemofilno). Sve voćne vrste oprašuju se pomoću insekata, osim oraha i lešnika, koji se oprašuju vetrom.

Poznato je da su za uspešno oprašivanje potrebne pčele, ali oprašivanju mogu doprineti i drugi insekti: bumbari, divlje (solitarne) pčele, ose, insekti tvrdokrilci i slično.

Medonosna pčela

Medonosna pčela (Apis mellifera) živi u košnici. U proleće izleće kada su temperature vazduha veća od 13,9^oC, aktivna je u oprašivanju na 15^oC, a najaktivnija na 20^oC. Pčele radilice donose nektar - hranu za maticu i mlade. Stvaraju rezerve hrane, pa pri nižim temperaturama ne moraju izlaziti iz košnice. Tokom dana pčela poseti 2.000 do 3.000 cvetova.

Bira voćnu vrstu, a to je primer da ne voli krušku zbog niskog sadržaja šećera u nektaru, te je za oprašivanje kruške potrebno podvrgnuti dresuri, odnosno usmeravanje pčela na cvetove. Uspeh oprašivanja zavisi i od broja postavljenih košnica po jednom hektaru, zavisno od voćne vrste i intenziteta cvetanja. Najčešće je po hektaru potrebno u proseku tri do šest košnica. Košnice medonosnih pčela unose se u voćnjak u vreme cvetanja, a najbolje je da se unose u voćnjak kada je otvoreno 10 - 15 odsto cvetova.

Ranije ih ne bi trebalo unositi, kako se pčele ne bi orijentisale na cvetove korova i drugih biljaka koje cvetaju. Grupe košnica treba postavljati u cik-cak rasporedu na razdaljini od oko 160 m od voćnjaka, što je znatno bolje nego koncentrisati košnice sa pčelama na jednom mestu.

Za medonosne pčele, lepo, sunčano vreme, bez vetra i padavina, najviše pogoduje njihovom letu i oprašivanju voćaka, a svako pogoršanje vremena ih ograničava i zahteva veći broj košnica medonosnih pčela potrebnih za oprašivanje voćaka. Izrazito loši vremenski uslovi mogu biti pogubni za pčele na paši i oprašivanju i oplodnji cvetova voćaka.

Pokositi korov

Takođe, ukoliko su u blizini voćnjaka prisutne korovske biljke koje cvetaju, koje obično imaju jače obojene krunične listiće (latice) i veoma atraktivne cvetove (recimo maslačak ili mrtva kopriva), one privlače medonosne pčele skrećući ih sa parcele koju bi trebalo da oprašuju. Tada, u takvim voćnjacima je potrebno više košnica za oprašivanje. Da bi se to izbeglo, najbolje je da se pred cvetanje voćaka u zasadu pokosi sav korov u cvetanju.

Bumbar

Bumbari (Bombus sp.) takođe su dobri oprašivači. Imaju krupno telo prekriveno dlakama. U proleće se javljaju pri temperaturi od +5^oC, što je od posebne važnosti za oprašivanje ranih vrsta voćaka. Tokom dana posete četiri do pet hiljada cvetova. U vreme cvetanja bumbara je malo i dok bumbari ojačaju svoja legla, tj. povećaju brojnost zajednice, cvetanje voćaka je često već završeno. Preporučuje se postavljanje košnica za bumbare u blizini voćnjaka.

Solitarne pčele

Divlje ili solitarne pčele različitih vrsta idealne su za oprašivanje voćaka. Gnezda zasnivaju u šupljinama barske trske ili u izbušenim drvenim trupcima. Ženke zasnivaju svoja gnezda u izbušenim tunelima koje pregrađuju i zatvaraju blatom. Divlje pčele aktivne su tokom cvetanja voćaka. Ne biraju voćnu vrstu. Samo je važno je da je voćka blizu, pa je od posebne važnosti za oprašivanje kruške, trešnje, jagode i slično. Prag aktivnosti divljih pčela je 5^oC, na 10^oC su aktivne, a pri temperaturi od 12 do 15^oC vrlo su aktivne.

Poznato je da pri tim temperaturama medonosna pčela ne leti. Krug njihovog leta i oprašivanja je 200 do 250 m. Tokom dana posete oko 5.000 cvetova različitih voćnih vrsti. Za oprašivanje jednog hektara voćnog zasada jabuke potrebno je 800 kokona (zapredaka larvi) solitarnih pčela u odnosu 5:3 u korist ženki prema mužjacima. Napravljene kućice treba postaviti u voćnjak na razmaku od 100 m od zasada.