Jako je važno da u skladišni prostor, bilo da se radi o hladnjači ili podrumu, unosimo samo zdrave plodove sa peteljkom, bez mehaničkih oštećenja, jer upravo rane i pukotine predstavljaju "otvorena vrata" mnogim patogenima.
Tokom septembra meseca na području naše zemlje uveliko traje berba jesenjih sorti jabuka i krušaka. Najvažnije jabučaste voćne vrste se beru onda kada su plodovi u fazi tehnološke zrelosti. Ukoliko su namenjeni za skladištenje onda je pravi momenat berbe pre potpune zrelosti, kako ne bi došlo do gubitaka tokom čuvanja.
Lako odvajanje ploda od grančice pri blagom okretanju, smeđa do braon boja semenki, čvrsto meso kao i promena boje pokožice, jasni su pokazatelji da je plod zreo. Zrelost se na terenu može vrlo lako proveriti i takozvanim jodno-skrobnim testom kojim se utvrđuje da li je došlo do razgradnje skroba u proste šećere.
Beru se i skladište isključivo zdravi i neoštećeni plodovi sa peteljkom, dok se prezreli odstranjuju, jer kao takvi brže propadaju i nisu pogodni za čuvanje. Najduže se čuvaju srednje krupni plodovi zimskih sorti, dok rane, letnje sorte ne podnose duže skladištenje. Nikako se ne preporučuje pranje ili kvašenje plodova pre nego što se oni uskladište.
Jedan od ključnih faktora adekvatnog čuvanja plodova jabuka i krušaka je temperatura kao i relativna vlažnost vazduha ne bi li se sprečio nastanak patogenih bolesti ili drugi fiziološki poremećaji. Preporučuje se da optimalna temperatura u skladištu bude između tri i pet stepeni, a relativna vlažnost vazduha nešto više od 80 odsto. Između ostalog, važno je napomenuti, da prostorija mora imati dobru ventilaciju.
Previsoka relativna vlaga, neadekvatna temperatura i loša cirkulacija vazduha mogu dovesti do razvoja bolesti koje se u skladišnom prostoru veoma brzo šire. To su uglavnom truleži izazvane bakterijama ili gljivama čiji se simptomi manifestuju najpre u vidu pega koje se šire uzrokujući trulež i propadanje. Zato je važno da u skladišni prostor, bilo da se radi o hladnjači ili podrumu, unosimo samo zdrave plodove sa peteljkom, bez mehaničkih oštećenja, jer upravo rane i pukotine predstavljaju "otvorena vrata" mnogim patogenima. Svaki plod koji ima bilo kakvo oštećenje treba odmah ukloniti.
Jabuke i kruške se mogu čuvati u gajbicama, vrećama, sanducima, korpama ili na podu koji je pokriven tanjim slojem slame. Plodovi se u gajbicama ređaju u jednom, eventualno u dva sloja sa peteljkama okrenutim na gore. Između redova može biti postavljen rebrasti karton kako se plodovi ne bi gnječili. Bitno je naglasiti da sva pomenuta ambalaža mora imati ventilacione otvore, što znači da polietilenske vreće treba probušiti na nekoliko mesta radi cirkulacije vazduha.
Zbog svoje specifične anatomske građe, poroznosti i visokog sadržaja vode, plodovi jabuke i kruške imaju sposobnost upijanja drugih mirisa iz okoline. Zato ih ne treba čuvati pored drugog voća, povrća, kaca sa kupusom i slično. Ove voćke, takođe luče i prirodni, biljni gas etilen koji ubrzava sazrevanje, što negativno utiče na plodove drugih biljnih vrsta koje se tu nalaze.
Ukoliko se ispoštuju svi optimalni uslovi za čuvanje, jesenje sorte jabuke i kruške mogu da budu sveže i do tri meseca, zimske od pet do osam meseci, dok plodovi u hladnjači pod kontrolisanim uslovima mogu sačuvati svežinu i do godinu dana.
Tagovi
Autorka
