Uspešna voćarska godina

Redovni profesor i spiritus movens srpskih voćara Zoran Keserović poručio da je voćarska godina bila uspešna, na tradicionalnom savetovanju voćara koje je u decembru održano na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Iako su se voćari suočili sa zmrzavanjem, posebno na jugu zemlje, potom lošim uslovima i vremenom oprašivanja, oplodnje i napada monilije kod kajsija i trešanja, velikom količinom padavina, veruje da će 2016. posle 2015. godine biti druga rekordna godina.

"Neki proizvođači bili su nezadovoljni cenom sorti breskve, višnje, šljive, kupine, ali oni koji su vodili računa o sortimentu i savremenoj proizvodnji, kao i o udruživanju, ostvarili su dobit" - tvrdi Keserović.

Kajsije, maline, jabuke

Po površinama zasada kajsije, Srbija se nalazi na osmom mestu u Evropi. Najznačajni zasadi su u Grockoj, Zrenjaninu, Smederevu i Čačku. Prosečan rod u EU je 35 tona po ha, dok je 2014. premašila sva očekivanja u Srbiji. Ipak, u 2016. je podbacila zbog mraza, tvrdi Cvetko Jezdić iz Banatskog Aranđelovca.

Kada je reč o malini, otkupna cena je varirala od 160 do 220 dinara. Malinari su uspeli da plasiraju svoju robu u hladnjače, na tezge, kao i u rafove trgovinskih lanaca. U narednim godinama očekuje se masovnija prozvodnja i veći plasman.

Zoran Keserović smatra da je razlog zbog čega se malina gaji u Vojvodini bioekonomski i objašnjava da poljoprivrednici sa 30 ili 40 ari maline mogu da zarade čak i kao sa pet, šest jutara soje.

"Malina nije za uslove Vojvodine. Ja se zalažem za reonizaciju - da se voćne vrste podižu tamo gde im odgovaraju uslovi. Kvalitet maline iz Vojvodine nikada neće biti isti kao maline iz zapadne i severozapadne Srbije. Plašim se da ovo može ugroziti kvalitet srpske maline" - upozorava Keserović. Govorilo se i o plasmanu jabuke na rusko tržište, kao i o prodaji industrijuske jabuke za rakiju i zimnicu. Ivan Tomić iz Novog Slankamena kaže da je cena ove jabuke sedam dinara po kilogramu.

Kako poboljšati izvoz?

Stručnjaci tvrde da je vrlo važno skladištenje voća, pre svega osetljivh i koštičavih vrsta. Ovim se posebno može uticati na izvoz svežeg voća, koje raste i potrebno ga je još više razvijati. Govorilo se i o prskanju i zaštiti voća, kako od bolesti, tako i od grada, a posebno o novim tehnoloijama i modernim zasadima.

Saznajte o kojim se to još vrstama voća govorilo iz priloga emisije "U našem ataru" Vertigo produkcije: