Uzgajanje leske: sistem i zaštita

Temelj uzgajanja leske je racionalno korištenje proizvodnog prostora. Što su prirodni uslovi povoljniji, to je manji obim agromelioracija i investicija za uređenje proizvodnog prostora i obratno. Veoma su važne i klimatske prilike, posebno temperatura i padavine. Leska se može uzgajati na sredozemnom području, ali i na celom području umereno kontinentalne klime.

Sistem uzgoja leske

Leska se uzgaja u obliku grma ili kao stablo s različitom visinom debla. Kada se uzgaja u obliku grma, praktikuje se jednostavni grm uzgojen od jedne sadnice, zatim sastavljeni, koji se oblikuje od dve do četiri sadnice na manjem razmaku jedan od druge (sadnja u buket). Sadnice se posade u jednostrani trougao ili u kvadrat, tako da dobijemo rastresit grm, koji je u sredini rastvoren da može da ulazi svetlo. Praktikuje se i uzgoj u obliku žive ograde, pri čemu su veći razmaci između redova, a manji u redu.

Pri uzgoju s deblom, krošnja se oblikuje na različitoj visini. Deblo je često visoko svega 20 cm, pa se oblikuje takozvana grmolika vaza. Deblo može biti visine 40-80 cm. Tada se krošnja najčešće formira u obliku popravljene vaze, da se postigne čvrst skelet i dobra osetljivost čitave krošnje, što je preduslov da u njoj bude velika rodna površina.

Leska prirodno oblikuje grm, jer se iz korenovog vrata razvijaju izdanci, koji popunjavaju i proširuju grm. Leske koje su uzgojene u obliku grma, bujnijeg su rasta i treba ih saditi na veći razmak. Ranije daju rod i nešto veći prinos po jedinici površine, u prvim godinama nakon sadnje.

Starenjem jednostavnog ili sastavljenog grma opada rodnost. U 10. ili 12. godini treba pomlađivati ili intenzivno orezati grmove. Stabla uzgojena s deblom imaju za 26,1% veću rodnost.

Gustoća sklopova

Gustoća sklopa zavisi od bujnosti sorte, podloge, uzgojnog oblika i plodnosti tla. U uzgoju leske ređe se upotrebljavaju podloge. Kada se koriste, to je Corylus colurna, koja se odlikuje većom bujnošću. Sorte koje su kalemljene na njoj, postižu za oko 30% veću bujnost pa su i razmaci sadnje veći.

Za uzgoj u obliku stabla na podlozi Corylus colurna dobar razmak je 6x4 m, a na vlastitom korenu 5x4 m. Predlaže se i uzgoj u gustom sklopu u obliku stabla s razmakom između redova 6 do 6 m, a u redu 2,5 do 3 metra. Na manjim posedima predlaže se sistem uzgoja u obliku žive ograde. Razmak između redova je 5,5 do 6 m, a u redu se sade dve sadnice na razmaku jedna od druge 35 do 40 cm, a između njih je u redu razmak 2 do 2,5 m.

Ustanovljeno je da su leske uzgojene u obliku grma sa 10 do 12 skeletnih grana, posađene na razmak od 5x6 m, dale po grmu rod 6,7 kg, a leske uzgojene u obliku vaze s deblom visine 40-60 cm, a posađene na razmak 4x3 m, dale 4,4 kg po stablu.

Mikroklima ima posebno značenje

U fenofazi cvetanja i oplodnje, prava slika o tome koliko je prikladna klima može se postići samo detaljnom analizom temperature u tipičnom području. Posebno značenje ima lokalna klima - mikroklima.

Treba sagledati okolnosti uz koje nastupa jače zahlađenje, koliko dugo traje i kada se pojavljuje. Apsolutna minimalna temperatura kritična za lesku je od -26 ºC. U periodu dubokog zimskog mirovanja, ako nastupi postupno zahlađenje, veliki broj sorti podnosi kraće vreme temperature od -25ºC, pa čak i 30. Otpornost leske prema hladnoći uslovljena je čitavim nizom faktora, pa je nemoguće detaljno precizirati kritični prag temeperature.

Cvetovi su posebno osetljivi prema niskim temperaturama, pa postoje razlike između muških i ženskih cvetova (inflorescenci). U doba punog cvetanja, muški cvetovi su vrlo osetljivi prema nižim temperaturama. Povrede nastupaju već uz temperaturu od -7 do -8 i to već za nekoliko sati.

Bolesti leske

Najčešće se javljaju pepelnica, antraknoza, kao i neke viroze. Posebnu su važne dve bakterioze. Jedna se naziva bakterijska palež, a druga bakterijski rak. Simptomi se javljaju na svim delovima biljke u obliku tamnih pega i stvaranjem rak-rana na granama. Na zaraženim delovima pojavljuje se karakteristični žućkasti iscedak. Zbog razvoja bolesti suše se pojedini delovi biljke, a nekada i cela stabla. Bolesti se intenzivnije javljaju u vlažnim i kišovitim godinama.

Ipak, lešnikov surlaš je najopasnija štetočina. Borba protiv ove bolesti trebalo bi da se intenzivno voditi od početka maja pa sve do kraja juna. Od preparata upotrebljavati: Baturad, Kalijumov sapun i macerat ljute paprike. Zaštita se sprovodi uklanjanjem zaraženih delova biljke (grana) i primenom fungicida na bazi bakra, pre na samom početku kretanja vegetacije u vreme otvaranja pupova.

Foto: Nedjeljko Musulin

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor